Šta je zapravo 8.mart i zašto se slavi?
Autor: Glas javnosti
Mnogi Srbi i mnoge Srpkinje ne razmišljaju o tome, Već više od jednog veka, ljudi širom sveta obeležavaju 8. mart kao poseban dan za žene. Zahvaljujući dobrom marketingu, Međunarodni dan žena postao je globalni fenomen, a poklanjanje bombonjera, srca, kao i cveća i drugih prigodnih poklona voljenim damama vremenom je zahvatilo i Srbiju. Međutim, moglo bi se reći da je osvešćenje došlo devedesetih
Nažalost, dok će većina znati da vam kaže da je 8. mart Dan žena, zašto je to tako i šta se zapravo slavi, zna mali broj ljudi, jer veći deo populacije ipak obeležava ovaj praznik koji nam je nametnut sa strane.
Na inicijativu Klare Ajzner, poznatija kao Klara Cetkin, kojaje bila ništa drugo no Jevrejka i komunistkinja iz Nemačke, na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu ustanovljen je Praznik žena, i sve to povodom demonstracije žena Amerike, koje su se održale 1909. godine, na taj datum.
Prvi put je ovaj "praznik" proslavljen već sledeće, 1911. godine i to u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švajcarskoj.
Ruskinje su ovaj dan premijerno obeležile dve godine kasnije, 1913. godine, Socijal demokratkinje Srbije su, kao u Nemačkoj, već 1911. godine simbolično praznovale, a prva značajnija proslava održana je 1914. godine u Narodnom domu u Beogradu.
Danas međunarodni praznik žena, slavi se na različite načine širom planete, bez obzira na društveno uređenje države.
Međutim retko ko se pita šta se zapravo dešavalo tog datuma.
Nažalost, do današnjeg dana žene u Srbiji i celom svetu obeležavaju 8. mart i ne pitajući zašto to čine.
Istina je jednostavna, Klara Cetkin i njene jevrejske "drugarice" jednostavno su za praznik feministkinja Evrope i Amerike uzele datum iz
jevrejske istorije. Radi se o PURIMU (pur = kocka) koji je pokretni jevrejski praznik
i ne pada svake godine u isti dan, ali se pada otprilike oko 8 marta.
Purim je jevrejski prolećni praznik kojim se proslavlja persijsko-midska kraljica Jestira, jevrejka, koja je omogućila Jevrejima pokolj nad hiljadama većinskih ne jevreja, uklanjanjem carskog
savetnika Amana, razotkrivanja jevrejske zavere.
O ovom događaju govori poslednja istorijska starozavetnaknjiga "Jestira". Jevreji praznik masovnog pokolja Purim proslavljaju veselo, proklinjući i ismevajući ritualno ubijenu žrtvu carskog savetnika Amana opijajući se i jedući praznični kolač od mesa nazvan "(H) Amanove uši".
Na dan purima talmud dopušta opijanje. Aman je najveći istorijski neprijatelj Jevreja pored Vođe i oni ga i dan danas tako doživljavaju.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
