SAŠA EDI ĐORĐEVIĆ: OMAŽ SRPSKOJ ISTORIJI (VIDEO)

Svoju davno zamišljenju "Trilogiju o slobodi" je nakon romana "Janičar" i "Ustanik" zaokružio romanom pod nazivom "Četnik". Reč je o interesantnoj knjizi, koja se poput prethodna dva romana ovog autora temelji na istoriji i istorijskim činjenicama.

Naime, naš sagovornik je u svom prvom romanu "Janjičar" obradio temu danka u krvi, u svom drugom romanu "Ustanik" -sudbinu Karađorđa i Srbiju u vreme ustanka, dok se u svom novom romanu bavi stanjem u Srbiji s kraja osamnaestog veka.

-Kroz krvave ustanke i ratove za nezavisnost, Srbija je povratila državnost. Od zlostavljane, zapuštene turske domaćice postala je gizdava princeza oko koje su se sa svih strana sjatili prosci, neki sa cvećem, neki sa trnjem u rukama. No ona je bila dovoljna sama sebi, željna da uživa kao svoja na svome i u toplo majčinsko krilo uzme i onu svoju decu koju su još uvek čvrsto stezale turske kandže. A narod? Dočekao je slobodu, ali se nije otarasio muka. Dok su se neki basnoslovno obogatili, većina je dopala teške bede i živela tek da bi preživela, uboga i često neuka, svakodnevno bolno podsećana da zulumćari i dalje postoje, samo što govore i oblače se drugačije od Turaka. Za vlast u oslobođenoj Srbiji godinama su se bespoštedno borile iz seoskog blata ponikle srpske dinastije čija je krv naprasno poplavela. Potomci dvojice vođa srpskih ustanaka, Karađorđevići i Obrenovići, kovali su zavere, dizali bune, svrgavali i ubijali jedni druge. Tako je počeo i 20. Vek, kaže Saša Edi Đorđević, naš sagovornik i "vlasnik" veoma bogate i neobične biografije.Naime, Đorđević , živi i radi u Smederevu, po obrazovanju kriminolog, sa dugogodišnjim stažom u policiji aktivno piše, nastupa sa svojim muzičkim bendom "Patrias" , a u poslednje vreme se bavi i –glumom.

Kako steodlučili da napišete knjigu baš na ovu temu?

Tema se nametnula sama još kada sam završavao „Janičara“, svoj prvi roman, i odlučio da priču o borbi našeg naroda za oslobođenje od Turaka napišem kao trilogiju. U takvoj postavci, neizbežno je bilo pisati o Prvom srpskom ustanku i Voždu Karađorđu, što sam učinio u „Ustaniku“, a zatim i o konačnoj pobedi nad vekovnim okupatorom u Prvom balkanskom ratu, što je tema nedavno objavljenog „Četnika“. Roman se zove baš tako zato što su četnici podneli ogromne žrtve u toj borbi i pokazali zadivljujuće junaštvo. No, priča nije tako predvidljiva kako bi se reklo na osnovu naslova. 

Kako su tekla istraživanja?

To je težak, ali i veoma lep deo romansijerskog posla, jer pisac tokom pripreme romana sazna mnogo novih i zanimljivih stvari. Da bih bio spreman za pisanje ovakve trilogije, čitao sam knjige, feljtone, ratne novine, tekstove na internetu, obilazio muzeje i istorijska mesta, razgovarao sa stručnjacima, svojim rođacima, preživelim učesnicima nekih događaja... Bilo mi je potrebno nekoliko godina da savladam svu građu.

Ko su Vaši junaci?

Od istorijskih ličnosti, u „Četniku“ se ističu vojvoda Jovan Babunski, kojem je posvećena čuvena pesma „Sprem'te se, sprem'te“, i jedan od najvažnijih četnika, legendarni Voja Tankosić. Pored njih, tu je čitava plejada srpskih heroja iz onog doba i priče o njihovim tragičnim sudbinama. Konačno, ima mojih i predaka meni bliskih ljudi.

U romanu "Četnik" oživeli ste i Vaše pretke...

- Moj pradeda, prababa, deda i baba po majci, deda i baba po ocu, zatim čovek u čijoj je kući osnovan četnički pokret, general Jovan Atanacković, čukundeda moje devojke Jovane, kao i pradeda mog velikog prijatelja i gitariste benda u kojem sviram, Darija Dejanovića, koji je sa čitavom porodicom proteran iz Makedonije. 

Istorija je Vaša  nepresušna inspiracija? Otkud tolika ljubav prema istoriji?

-Često kažem da je žalosno što je srpska istorija tako inspirativna, jer to znači da je naš narod mnogo propatio. Kako biti rodoljub i pisac u Srbiji, a zaobići istorijske teme? Da nije bilo naših dičnih predaka, mi, u bukvalnom smislu reči, ne bismo postojali, srpski narod bi bio obrisan sa lica zemlje. Zato o njima treba stalno govoriti i pisati, jer je pamćenje, uz čuvanje onoga što su nam ostavili u nasledstvo, ove divne, slobodne zemlje, jedini način na koji možemo da im se odužimo. 

Šta biste rekli  muzici kojom se bavite? Već godinama stvarate i nastupate s bendom "Patrias"...

-Hevi metal, ili hard rok, nije za svačije uši i daleko je od popularnosti koje je imao krajem prethodnog veka. Toga smo svi mi u bendu Patrias svesni, ne očekujemo slavu i bogatstvo. Muzika je način da iskažemo svoje stavove, da se predstavimo ljudima koji imaju sličan pogled na svet kao mi i koje zanima to što radimo. Naše reči su oštre, zvuk čvrst i glasan, pa ko voli nek'izvoli. Sviramo često, u Srbiji i inostranstvu, uvek samo naše pesme, na srpskom jeziku, pa se šalimo da smo mala kulturna reprezentacija Smedereva i Srbije.

Po struci ste kriminolog, radite kao policajac, svirate, pišete. Nedavno ste počeli i daglumite... Kako postižete  sve?

Ništa od toga nije na silu, nije mi teško, mada te stvari mogu da izgledaju nespojivo. -Kucam i vrata mi se otvaraju. Trudim se da u svemu budem iskren i što bolji. Ne volim uzaludne poslove i otaljavanje, pa zaista sve čega se dohvatim radim punom parom. Zadovoljan sam pošto mi se uložena energija vraća. Znam da sam ponekad naporan saradnik, jer ne štedim ni sebe ni druge, ali čini mi se da se drugačije i ne može doći do ozbiljnih rezultata.

Kako se živi  kao pisac u Smederevu? Da li je lakše piscima u Beogradu?

-Divno mi je u mom gradu. Svakodnevno srećem drage ljude koji mi daju podršku i kažu da su ponosni na način na koji predstavljam „naše malo misto“. Moji romani su među najčitanijim u gradskoj biblioteci, promocije su odlično posećene, čest sam gost lokalnih medija... Ako prihvatimo kao istinitu izreku da je u svom selu najteže biti pop, onda sam zaista srećan čovek. Što se tiče Beograda, on, kao i svaki velegrad, nudi velike prilike, ali i veliku konkurenciju. Konkretno, ako ste pisac, možda je samo nešto lakše doći do velikih medija ako živite u Beogradu, sve ostalo je slično. Oko objavljivanja romana je sve jasno: izdavači traže kvalitet, a to nema veze sa mestom prebivališta.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU