BOGATA SRPSKA ISTORIJA NA KOSOVU I METOHIJI: Novo Brdo u srednjem veku bilo svetski ekonomski i trgovinski centar (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Novo Brdo je u srednjem veku bio jedan od najvažnijih gradova u trgovačkom smislu, kako u regionalnom, tako i na svetskom nivou, izjavio je paroh novobrdski otac Stevo Mitrić, dodajući da je dinar kovan u ovom gradu dostigao cenjenost u celom svetu.
Groš kovan od glamskog sreba u Novom Brdu, u kome je bilo i oko 30 odsto zlata, najveću vrednost dostigao je za vreme kralja Milutina i bio je vrlo cenjen i poželjan među trgovcima, istakao je otac Stevo Mitrić.
„Prvi kovani novac se smatra da je kovan u Rasu 1217. godine i da ga je kovao Stefan Nemanja, a prvi zabeleženi kovani novac, ovde u Novom Brdu, koji je dostigao cenjenost u celom svetu je kovan negde otprilike u 14. veku sa početkom 1308. godine i najveću svoju vrednost je dostizao u vreme kralja Milutina i bio je poželjan tada u međunarodnoj trgovini svuda po tom poznatom starom svetu, tako da je sa tim čuvenim glamskim srebrom od kog je kovan taj dinar, u njemu je bilo i 30 odsto zlata, bio veoma cenjen i poželjan tada među trgovcima.
Tada je i Novo Brdo, može se reći, bilo svetski ekonomski i trgovinski centar u to vreme i grad koji je na svim mapama u tadašnjem vremenu pisan sa velikim slovima kao jedan od najvažnijih gradova u trgovačkom i u regionalnom nivou, a i u svetskom nivou u to vreme“, rekao je sveštenik Stevo Mitrić.
Sveštenik napominje da ne treba zaboraviti da je srpska država nekada bila najjača na Balkanu i da je prednjačila u ekonomiji, ali i kulturi u to vreme.
„Kroz istoriju, i mi sami u vreme komunizma, često nismo znali gde smo, imali smo veliku državu u vreme kralja Milutina i vreme cara Dušana i često smo se pitali gde su ti naši veliki srednjovekovni gradovi, govorilo se da su bili pravljeni od drveta pa da su zbog toga bili ugašeni i nestali, ali za one za koje smo znali da postoje, kao što je Novo Brdo, Skoplje, Prizren, Ras... nije se obraćala tolika pažnja, kao da je namerno stavljena po strani srpska istorija. Međutim, kako je sada došlo do slobode u izučavanju i kada su istoričari dobili slobodu da kažu nešto više, počeli smo polako da skupljamo fragmente, mozaik naše istorije, kroz manastire, kroz srednjovekovne gradove i shvatili smo da je naša država bila ekonomski jaka, možda i najjača na Balkanu, da je imala ogroman uticaj na susedne zemlje i da je prednjačila u ekonomiji, pa može se reći i kulturi u to vreme“, ističe sveštenik.
Novo Brdo je sada, ističe otac Stevo Mitrić, deo srpske kulturne baštine, i Srba koji u njemu žive, a koji su, kako kaže, ponosni na svoju istoriju.
„Novo Brdo je svakako danas jedna praslika stare slave tih srednjivekovnih država i Novo Brdo je grad koji je nastao kao posledica rada srpskih tadašnjih diplomata, odnosno i samog kralja Milutina. Počeo je već i sa eksplatisanjem i kralj Dragutin, njegov brat, koji je kasnije abdicirao u njegovu korist.
Moramo naglasiti da je to deo naše kulturne baštine, ljudi koji žive ovde, a to su ljudi srpskog porekla koji su na neki način ponosni na svoju istoriju, ali da još uvek kaskamo sa saznanjima koliko je Novo Brdo bio veliki i uspešan grad, o tome govori da slabo poznajemo našu istoriju, a i da se nismo bavili izučavanjem naših gradova, kako su oni bili na neki način gledani kroz istoriju drugih sredjovekovnih država u to vreme“, ističe otac Stevo.
U Novom Brdu, sa okolnim selima, danas živi oko 10.000 Srba i Albanaca.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
