Možda najistaknutije mesto u dosta velikoj konkurenciji Soroševih perjanica pripada Kostićevom bliskom saradniku, penzionisanom profesoru Hemijskog fakulteta u Beogradu, Bogdanu Šolaji.
Kao pravi Soroševac i deo zapadne agenture svoj „pripravnički“ staž Šolaja je stekao na funkciji lažnog ekologa i istaknutog protivnika otvaranja rudnika litijuma od strane kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji za šta je, kao i većina njegovih „saboraca“ na ovom projektu, nakon što se odustalo od rudnika bio debelo nagrađen od strane svojih gazda.
Ipak, oni koji dobro i dugo poznaju Šolaju, a pritom i dobro pamte, sećaju se da je ovaj „prominentni“ profesor pored teorijskog ima i praktično znanje hemije koje je umeo da upotrebi kad mu je trebalo. Vođen isključivo
prilikom da dobro zaradi pre više od dvadeset godina stavio je svoje „veštine“ na raspolaganje Milanu Zarubici, jednom od najvećih proizvođača sintetičkih narkotika na ovim prostorima i pokazao se kao veoma inventivan na tom polju, budući da je bio tvorac potpuno novih vrsta ekstazija i spida, posebno popularnih početkom 2000ih godina, koje je Zarubica na narko tržištu u čast pronalazača nazvao „Šoki“.