Kako je patrijarha Gavrilo (Dožić) odbio susret sa papom Pijem XII

Patrijarh Gavrilo Dožić, poglavar Srpske pravoslavne crkve tokom ključnog perioda Drugog svetskog rata, poznat je po svom čvrstom stavu u vezi s pitanjima pravoslavlja i odnosa sa rimokatoličkom crkvom.

Jedan od poznatih događaja vezanih za njega jeste susret s papom Pijem XII.

Tokom svog prisilnog boravka u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj Velimirović su bili zatočeni u logoru Dahau. Posle rata, bilo je inicijativa da se obnovi dijalog između pravoslavne i rimokatoličke crkve, što uključuje i pitanje njihovih ličnih stavova prema papi Piju XII.

Reči blaženopočivšeg Patrijarha Pavla koje je uputio Srpkinji s Kosova i Metohije prepričavaju se i dan-danas

Prema dostupnim izvorima, patrijarh Gavrilo je odbio zvanični susret s papom Pijem XII, ukazujući na težak položaj pravoslavnih vernika, posebno u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde je režim Ante Pavelića, uz podršku dijela katoličkog klera, sprovodio masovne zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ovo je dodatno otežalo odnose između Srpske pravoslavne crkve i Vatikana.

Navodi se da je patrijarh Gavrilo smatrao da dijalog sa papom nije moguć dok se ne osudi ponašanje ustaškog režima i delovanje dela katoličkog klera u tim zločinima. Takođe, njegovo odbijanje susreta odražavalo je duboko ukorenjeno nepoverenje prema Vatikanu, koje je imalo korene u istorijskim sukobima i pokušajima unijatstva.

Ovaj događaj ilustruje složene odnose između Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve tokom 20. veka, kao i patrijarhovu odlučnost da štiti interese i dostojanstvo pravoslavnog naroda.

Patrijarh Gavrilo boravio je u Rimu 1945 - 1946. godine, u svojim Memoarima piše kako ga je papa Pije XII pozivao na sastanak i nudio mu lični smeštaj i vilu u Rimu. Posrednik je bio slovenac Miha Krek, šef katoličke partije Slovenije u emigraciji.

Evo šta je patrijarh Gavrilo rekao posredniku:

SVEŠTENIK OBJASNIO: Da li ćerka može da nasledi slavu od oca?

"Vi sami znate šta se dogodilo u našoj državi, izvršen je pokolj nad nedužnim ljudima, ženama i decom, koji po svojoj svireposti čini najsramniji period kroz dvadeset vekova hrišćanske istorije. Po savezničkim izvorima pobijeno je između 700 do 800 hiljada Srba. Episkopi su bili potkivani sa pločama na nogama, kao neke životinje, njihove brade bile su kleštima čupane ili pak živima sečene uši i nos, i vađene oči i sve drugo što je bestijslnost ljudska mogla izmisliti. Silovanje žena, vađene dece iz utrobe materine, što je glavno šef katoličke crkve rimski Papa nije ni prst digao da osudi ovo zločinaštvo. I ne samo da se ćutalo  nego je glavnog naredbodavca tih zločina Antu Pavelića, Papa primao u audijenciju u Vatikanu i blagosliljao ga. Sigurno je da se i danas krije iza Papinog skuta, kako ne bi odgovarao za svoje zločine pred ljudskim zakonima. Molim vas, kako ja sada mogu da pređem preko svega toga, i da odem u Vatikan na noge Papi? To bi bilo podvorenje, što ja kao srpski patrijarh ne bih nikada mogao sebi da dozvolim, a još manje da o toj mogućnosti diskutujem, pa makar da mi je stavljeno da biram između smrti i života. Ja bih se sto puta opredelio za smrt, u uverenju da nisam izdao svoj put i Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod kao celinu, koji nastavlja i dalje svoje mučeništvo.“ (Memoari..,I, str. 601).




Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU