Ove godine je izašla izuzetna knjiga koje su zaista retkost kod nas: prevod sa srednjovekovnog grčkog delova primarnog istorijskog izvora Laonika Halkokondila pisanog oko 1464. o Osmanskom osvajanju Evrope u periodu 1282 - 1464. Sada više niko ne može da vas laže u vezi sa tim šta piše u tom primarnom istorijskom izvoru.
Knjiga je velika vrednost, jer pored prevoda delova Halkokondilovog dela koji se odnose na nas, sadrži i dokaze falsifikata poteklih iz Vizantološkog instituta SANU. Ti falsifikati su i danas osnov za dokazano pogrešne tvrdnje da su se Sloveni doselili na Balkan početkom 7.veka ili da su današnji Albanci u stvari Iliri. Naverovatno je da su ovo i dalje stvari koje se i dan danas podmeću srpskoj deci u osnovnim i srednjim školama.
Prevod su radila dvojica doktora nauka rodom iz Čačka koji su završili Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, bili na stručnom usavršavanju u Grčkoj i koji su se celog života borili da dobiju neko radno mesto koje je i približno njihovim kvalifikacijama i očiglednom kvalitetima i sve što su dobijali je da predaju veronauku u školama. Država očigledno ne mari mnogo za ovakve ljude, a oni bi morali biti blago ovog društva za očuvanje kulturne baštine.
Pored ispravnog i obrazloženog prevoda važnih delova Halkokondilovih dela, dali su i obrazložene prevode falsifikata Vizantološkog instituta o kojima govori i Aleksandar Šargić u svojoj takođe izuzetnoj knjizi Nije bilo seobe Srba na Balkan iz 2020.god.
Čuveni vizantolog Franjo Barišić je u čuvenom delu Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije iz 1957.godine pogrešno prevodio reči Malale i Teofila i taj pogrešan prevod je poslužio kao dokaz o doseljavanju Srba na Balkan.
IZVOR: Društvena mreža X / Knjiga Laonik Halkokondil "Dokazi istorije", prevod dr Darko Krstić i dr Aleksandar Stojanović
Šta je to važno rekao romejski hroničar Jovan Malala u 6.veku?
"Meseca marta 559. provališe Huni i Sloveni u Trakiju".
Ovo se koristilo kao dokaz da su Huni i Sloveni upadali i pljačkali, a onda su se u 7.veku i doselili. Jedini problem sa ovim prevodom Franje Barišića, prevodom koji su učile generacije naše dece i današnjih istoričara, je činjenica da je laž. Malala koristi glagol επανεστησαν koji ne znači, niti je ikada značio provaliti niti znači upasti negde, već znači i uvek je značio pobuniti se, dići ustanak ili revoluciju. Npr. Grci i danas voj poznati ustanak protiv Turaka iz 1821. (čije je središte bilo u selima sa srpskim imenom) zovu Ελληνικη Επανασταση, Francusku buržoasku revoluciju zovu Γαλλικη Επαναστανη. Čudo jedno kako se potkrala baš ovakva greška koja potpuno menja smisao rečenice u:
"Meseca marta 559. digoše ustanak Huni i Sloveni u Trakiji".
A ustanak može da podigne samo neko ko već živi tu. Fascinantno je kakve "greške" se potkradaju čuvenim vizantolozima. Inače iste "greške" se javljaju i u prevodima na latinski ih katoličkih manastira nakon pada Carigrada. Fascinantna konicidencija.
Halkonodil u svom delu jasno kaže da je su Tribali Srbi i da je to "rod najstariji i najveći od naroda". Da bismo razmeli ovu rečenicu, neophodno je razumeti da je Halkokondilov uzor bio "otac istorije" Herodot koji je pisao u 5.veku p.n.e. koga je izučavao kod svog učitelja Georgije Gemist Pletona, te da je svoje delo i prilagodio stilu pisanja Herodota i posmatra ga kao nastavaka Herodotovog pripovedanja. A Herodot se bavio pitanjem najstarijeg naroda i posle dosta ispitivanja zaključio da iako Egipćani tvrde da su najstariji narod, da su Frigijci stariji od Egipćana. Halkokondil u stvari kaže da su Tribali još stariji rod, pleme, od Frigijaca, a Frigijci su dali pismenost starim Grcima. Tribale inače pominje i Herodot u 5.veku p.n.e.
Ovo je očigledno veliki problem za zvaničnu istoriju te nije ni čudo da se ovim važnim Halkokondilovim delom zapadni istoričari gotovo uopšte nisu bavili što pokazuje i činjenica da je prvi put u celosti preveden na engleski jezik tek 2014.godine i to skandalozno površno i pogrešno.
Halkokondila dalje kaže da su Tribali u stvari Iliri sa kojima imaju isti jezik i iste običaje, odnosno da kada su se Tribali širili na istok i zapad sa teritorije koja je današnja Srbija, da su naselili ceo prostor Balkana sve do Dunava. Ovo praktično znači da su Tribali prapleme. A širili su se i preko Dunava gde se dalje plemena zovu Dačani, Sarmati itd. koji svi govore isti jezik kao i Tribali i imaju iste običaje, i da on veruje da je naseljavanje išlo odavde pa na sever, a ne obratno kako mnogi tvrde kaže Halkokondil (čitaj Vatikan).
Autori su jasno objasnili da to "rod najstariji i najveći od naroda" odnosi na Tribale i potpuno pobili vizantologa Radovana Radića i učinili smešnom njegovu knjižici "Klio se stidi" i pokazali koliko ne razume ni srednjevekovni grčki ni antiku. To bi sve bilo u redu, jer svako ima pravo da lupeta gluposti uljkučujući i mene, da gospodin dr Radovan Radić nije redovni profestor i šef smera za Vizantologiju na katedri za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Jedan naš drugi čuveni vizantolog i direktor Vizontološkog instituta 1976–1998 je tvrdio da je upravo Halkokondil taj koji je promovisao tezu da su Iliri u stvari današnji Albanci. Do sada nije bilo Halkokondilovog dela na našem jeziku, prvi potpuni prevod na engleski jezik je tek iz 2014.godine, već samo na srednjovekovnom grčkom i latinskom, pa većina ljudi nije mogla ovo ni da proveri. Kada pročitate ovaj prevod onoga što je Halkokondila zapravo pisao, biće vam kristalno jasno da je Halkokondil rekao upravo suprotno: "I Tribali i Iliri se danas koriste istim jezikom, i istim običajima i načinom života, tako da nije ispravno, ako bi oni nabeđeni iznosili mišljenje o Ilirima da su oni što i današnji Albanci. Nikako ne prihvatam stav da su Albanci ilirski rod.". Ovaj stav Halkokondil ponavlja 4 puta na različitim mestima u svom delu i očiglendno je bio i svestan i iritiran time da postoje neki koji su počeli već tada u 16.veku da tvrde da su Iliri Albanci. Šta bi tek rekao da je sreo gospodina vizantologa Ferjančića.
U ovom biseru od knjige ima još mnogo predivnih detalja i priča koje će biti prava poslastica za sve ljubitelje istorije. Preporučujem svima koji to sebi mogu da priušte da kupe ovu izuzetnu knjigu i da daju i finansijski podstrek autorima da nastave sa svojim radom. Da je koje sreće, njihov ogroman talenta bi već odavno bio stavljenu u funkciju odbrane i zaštite kulturne baštine srpskog naroda. Link za kupovinu: https://prometej.rs/prodavnica/istorija/laonik-halkokondil-dokazi-istorije/
Poštovana gospodo Krstiću i Stojanoviću, srećan je narod koji vas ima.
AUTOR: Saša Radulović