Mladi u Srbiji znaju malo o ratovima devedesetih, većina ne priznaje Haški tribunal
Autor: Glas javnosti
Više od 60 odsto ispitanika ima negativan stav o Haškom tribunalu, a skoro 41 odsto smatra da je glavna svrha tog suda da svali krivicu za ratne zločine na Srbe.
Mladi u Srbiji slabo su informisani o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije a većina ne priznaje presude Haškog tribunala, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela Inicijativa mladih za ljudska prava.
Svaki drugi od 910 ispitanika starih između 18 i 30 godina smatra da zna malo o tim događajima, a četvrtina ispitanika ocenilo je da ne zna ni malo, rečeno je na predstavljanju rezultata istraživanja u Beogradu.
Više od 60 odsto ispitanika ima negativan stav o Haškom tribunalu, a skoro 41 odsto smatra da je glavna svrha tog suda da svali krivicu za ratne zločine na Srbe.
Nešto više od četvrtine ispitanika (26 odsto) ocenilo je da su za ratove u Jugoslaviji najodgovorniji lokalni političari dok skoro podjednak procenat anketiranih smatra da odgovornost za ratove 90-ih snose NATO, SAD, EU i zapadne sile.
Kao najvažnije događaje iz ratova 90-ih, mladi su naveli hrvatsku operaciju Oluja (19 odsto) i NATO agresiju na Saveznu republiku Jugoslaviju (14 odsto), nešto manje od tri odsto anketiranih je to reklo za Srebrenicu dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
Profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
„Čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“, kazala je Vasić.
Autor istraživanja Rodoljub Jovanović rekao je da mladi u Srbiji najviše znaju o događajima koji su ugrozili srpsku etničku grupu.
„Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, kazao je Jovanović i ocenio da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti, Anja Zloporubović iz Inucijative mlaih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
Dodala je da su razlozi za slabu obaveštenost mladih o tim pitanjima „uticaj porodice, obrazovni sistem i uticaj medija i društvenih mreža."
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
