RUSKI RAMBO

Godine 1986. je na  sovjetskim ekranima osvanuo plakat "Solo Vojaž", (Usamljena plovidba), film koji je imao ogroman uspeh kod publike u Sovjetskom Savezu. Film je ušao među 100 najgledanijih filmova u istoriji sovjetske kinematografije.

Za tadašnje momke to je bio najbolji film i gledali su ga po nekoliko puta u bioskopima. „Naši tabaju  Amerikance“! To je bilo prvi put da ruska omladina navija za svoje, a protiv američkih kauboja i ostalih holivudskih baraba. Evo šta su tada pisali američki mediji:

„Sada u Moskvi, na ekranima, njihov čovek razbija Jenkije,  j*** ih u gu**** baš kao Rambo žutokošce...  Mihail Nožkin koristi puške i noževe, pesnice i rakete... Film je prikazan u 200 moskovskih bioskopa, a klicanje publike je bilo zaglušujuće... Kad god "Ruski Rambo" ubije Amerikanca, obično  mirna moskovska publika počne da viče, navija i lupa nogama. Bio sam nervozan jer sam bio jedini  Amerikanac u bioskopu", piše  Džef Trimbl u nedeljniku „ Ju es Njuz end Vord Report“!



Izvor: Vlastimir Šone Ninin / Ruski Rambo

Strani mediji su film odmah nazvali „moskovski odgovor na Rambo 2“, a glumac Mihail Nožkin, koji je igrao glavnu ulogu, majora Šatohina, nazvan je ruskim "Rambom". Mihail Ivanovič se prisetio: „Ovaj film je obišao ceo svet,  čak je došao i u SI EN EN kod, u to vreme, čuvenog Pitera Arneta. Vojnik komumnista, reče Arnet  a i šta bi drugo rekao jer Amerikanci znaju samo za reč komunizam, komunista, diktatura, staljinizam...  Sedeli smo sa njim 3 sata, i prvo što sam pitao je:
„Zašto si ti, unapređeni heroj, prekinuo svoje postojanje u prvoj seriji? Mogao si da izvrneš, okreneš nešto, preživiš ranjavanje... "

Na moju žalost više se nije moglo „uvijati“. Došao je Gorbačov, počela je „perestrojka“, a film je tiho povučen iz distribucije da se ne naljute Amerikanci.... Inače, ovo je dobar primer da vidite kako smo tih godina izgubili trku u filmskoj propagandi. Naš jedini takav film nije mogao da se takmiči sa stotinama američkih antisovjetskih militanata koji su tih godina preplavili Sovjetski Savez na video kasetama.

Ja, Vlastimir Šone, potpisnik ovih redova imam mogućnost da dopunim Mišu Noškina i kažem da je njegov film prošao u svetu samo zahvaljujući mojoj inicijativi i francuskoj agenciji GAMMA za koju sam tada radio kao dopisnik iz Moskve. Nestvarno zvuči da velika kompanija „Mos Film“, koja je snimila taj film, nije imala ili nije htela da nabavi nekoliko fotografija za reklamu u svetskim ilustrovanim časopisima. Zašto?

Pa prosto, neki šef odgovoran za inostranu propagandu nije znao kako će to da izgleda kad se objavi u „buržoaskoj presi“ a neko iz CK ,odgovoran za rad sa narodom, proceni da to ne priliči sovjetskom moralu...Tri fotografije presnimljene sa plakata i dva portreta Noškina na Crvenom trgu je bilo sve do čega se došlo, a fraza „Ruski Rambo“ je od filma „Usamljena plovidba“ napravila najprodavaniji sovjetski film u inostranstvu. 

Za kraj spominjanja sovjetske reklame koju su na zapadu krstili kao „sovjetska  propaganda“ da kažemo da su tri najprodavanija sovjetska filma bili:

1.    Usamljena plovidba
2.    Čovek s bulevara Kapućino  (Alla Surikova)
3.    Pokajanje, Tengiza Abuladze

Sva tri filma sam bukvalno „isisao iz prsta". Fotografije za „pokajanje“ sam presnimio direktno sa filmskog platna na moskovskoj  premijeri u „Dom kino . Ilustracije za prvi ruski vestern sam dobio od restlova sa trake bačene posle montaže filma. Neverovatno! 

Tako je počela ruska filmska propaganda i na tome se i završila. Novoruski menadžeri su brzo pokupili metode Holivuda, ali nisu ništa naučili od marketinga osim da čerupaju svoju  državu . Fondovi  za film su brzo napunjeni i još brže ispražnjeni. Tatini sinovi su se obogatili, glumci glumili šta im se kaže, režiseri snimali antiruske filmove, jer su samo za to mogli da nađu pare na trulom Zapadu koji hoće da plati samo rusko đubre. Setimo se samo „crnog talasa“ kod nas. Pacovi, blato, ciganski geto, jeftine kurve i ubistva sekirama...

Samo tako i eto ti nagrade na festivalima. Ili Bulajić i partizanski kaubojci kod nas ili sirotinja, smrad, periferija i radnička klasa krade Bogu dane i namenjena publici na zapadu. Žika Pavlović, Ljubiša Kozomara ili Kusturica . To je putokaz ulaska u klub poznatih na zapadu. Jeste, da. Ako ne bude tako onda nema love a lova je lova i nije za kulova. Tako se priča...

AUTOR: Vlastimir Šone Ninin  

SKINI APLIKACIJU