To ne bi bilo sporno za gostoljubivu zemlju poput naše, koja raširenih ruku dočekuje prijatelje sa svih meridijana, da ovaj koloritni politički egzibicionista nije nastavio, pa čak i unapredio i obogatio svoju agendu novim, sa aspekta interesa naše zemlje veoma problematičnim gafovima.
Volohonski je tako najednom postao zabrinut za kvalitet vazduha koji se udiše u Srbiji, pa je zdušno podržao proteste ovdašnjih tzv. ekoloških pokreta, za koje već i vrapci na grani znaju da su ekspoziture zapadnih centara moći. Zbog toga čovek ne može a da se ne zapita da li baš svaki ruski “disident novog doba” mora da stane u red ispred zapadnjačkog kazana kako bi se iz njega nahranio, i da li je to slučaj i sa Volohonskim?
Dobro upućeni izvori kažu da jeste, te da, po onoj narodnoj “gde ima dima, ima i vatre”, veze Volohonskog sa zapadnim centrima moći treba tražiti preko kompanije u kojoj je zaposlen – beogradskog predstavništva češke firme za razvoj softvera “JetBrains” – iza koje, kako poznavaoci prilika tvrde, stoji krupan britanski kapital, povezan sa centrima odlučivanja, pa i obaveštajnim strukturama u Londonu.
Ukoliko sabere elemente upravo prikazane jednačine, svaki misleći čovek će sebi postaviti isto pitanje – da li Volohonski u Beogradu sa svojim istomišljenicima pravi planove i razvija strategiju za sprovođenje nekakve “obojene” revolucije u Moskvi, prividno u korist “progresivnih i demokratskih” snaga u Rusiji, a zapravo za račun svojih stranih mentora? Drugim rečima, da li mu se u snu javljaju slike Big Bena na Crvenom trgu i Londonskog mosta na reci Nevi u njegovom rodnom Sankt Peterburgu, kao što mu verovatno ne bi smetalo ni da se sutradan probudi i prošeta Trafalgar skverom na mestu beogradskih Terazija? Dani pred nama daće odgovor na ova pitanja…
Izvor: Vaseljenska