Ubrzo je postalo jasno da se Donald Tramp ne šali i da ima planove za teritorijalno proširenje Sjedinjenih Američkih Država. Novoizabrani predsednik je zbog zaštite bezbednosnih i trgovinskih interesa SAD pozvao na uspostavljanje kontrole nad Panamskim kanalom i ponovo pokrenuo pitanje kupovine Grenlanda. Ovim je njegova politička filozofija sažeta u sloganu „Učinimo Ameriku ponovo velikom” dobila ekspanzionističku dimenziju.
Trampove teritorijalne aspiracije ipak nisu iznenađenje. Budući američki predsednik je često u svojim istupima sugerisao kako ne smatra suverenitet granica drugih država svetim. Kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu njegov prvi komentar nije bila osuda pokušaja uzimanja teritorije druge zemlje, već zapažanje kako je reč o „genijalnom činu” Vladimira Putina. I sada kada Tramp kao traži hitan dogovor Moskve i Kijeva, on izričito ne govori o nepovredivosti granica Ukrajine.
Dan pošto je optužio Panamu da diže cene američkim brodovima koji prelaze kanal „preteći” da će, ukoliko se to ne promeni, odustati od sporazuma iz doba Džimija Kartera, koji je Panami vratio svu kontrolu nad zonom kanala, Tramp je imenovao Kena Hauera, suosnivača „Pejpala” za ambasadora u Danskoj. Tim povodom je poručio putem društvenih mreža: „U svrhu nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta SAD smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutna potreba.”
U oba slučaja Tramp pokušava da ograniči ambicije Pekinga. Kada kaže da je zabrinut da bi kanal mogao pasti u „pogrešne ruke” on misli na Kinu, čiji su brodovi drugi po veličini korisnik ovog plovnog puta. Firma sa sedištem u Hongkongu kontroliše dve luke u blizini kanala, ali Kina nema kontrolu nad samim kanalom dugim 82 kilometra koji povezuje dva okeana – Atlantski i Pacifički.
Što se tiče pokušaja akvizicije najvećeg ostrva na svetu, gde su Kinezi već otvorili dva rudnika uranijuma i retkih minerala, Tramp se rukovodi tezom profesora Voltera Berbrika na pomorskom ratnom koledžu, koji je rekao: „Ko drži Grenland, držaće Arktik. To je najvažnija strateška lokacija na Arktiku, a možda i u svetu.”
Nije iznenađujuće što je vlada Grenlanda odmah odbacila Trampov zahtev poručivši da „nisu na prodaju”, kao što je to učinila 2019. godine, kada je prvi put izneo tu ideju. Kancelarija danskog premijera bila je opreznija, u saopštenju je poručila da se vlada „raduje saradnji sa novom administracijom” ne komentarišući Trampovu ponudu.
Iako je predsednik Hari Truman u dva navrata, 1946. i 1947. godine, pokušavao da kupi Grenland od Danske za 100 miliona dolara u zlatnim polugama, malo je poznato da je Trampa tokom prvog mandata za ideju da se Americi pripoji ova geostrateška značajna lokacija zagrejao njegov bogati prijatelj Ronald S. Loder, naslednik njujorške kozmetičke kompanije „Este Loder”. I pre nego što je tokom prvog mandata Tramp otkazao svoju posetu Kopenhagenu jer premijerka Mete Frederiksen nije htela da razgovara o prodaji Grenlanda, predsednik je razmatrao opcije kako da SAD dođu u posed ledenog ostrva.
Majls Tejlor, šef Odeljenja za unutrašnju bezbednost u prvoj Trampovoj administraciji, rekao je za MSNBC kako je Tramp pitao njega i druge zvaničnike 2018. godine da li bi SAD mogle da zamene Grenland za Portoriko, jer, po Trampovim rečima: „Portoriko je prljav, a ljudi siromašni.” To se, kako kaže, dešavalo pre nego što je uragan „Marija” opustošio ovo karipsko ostrvo.
Kada je u pitanju Panamski kanal, Benjamin Gedan, direktor Programa za Latinsku Ameriku u Međunarodnom centru „Vudro Vilson” u Vašingtonu, kaže da postoji veoma malo prostora za ponovno preuzimanje plovnog puta drugim putem osim nove invazije SAD na Panamu. Što se tiče Grenlanda, stručnjaci za Arktik su oprezniji. Mark Džejkobsen, vanredni profesor na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu primećuje da su političari u Kopenhagenu bili besni zbog Trampove nove ponude, ali za „Njujork tajms” kaže da bi Grenlanđani, koji su dugo tražili nezavisnost, mogli da pokušaju da ovo iskoriste kao priliku za dalje jačanje ekonomskih veza sa SAD.
Od 2009. godine Grenland ima pravo da proglasi svoju nezavisnost. Ali ogromna teritorija od 2.166.086 kvadratnih kilometara prekrivena ledom, na kojoj živi 56.000 ljudi i dalje u velikoj meri zavisi od Danske. Interesovanje Trampa za Grenland pomoglo je da dođe više američkih investicija kao što su turizam i rudarenje retkih minerala potrebnih za napredne tehnologije.
„Da li je bilo ludo kada su SAD preuzele Aljasku, ili kada su izgradile Panamski kanal?”, pitala je Šeri Gudman, bivši zvaničnik Pentagona i viši saradnik u polarnom institutu centra „Vilson”.
Gudmanova, autorka knjige „Množitelj pretnji: klima, vojno rukovodstvo i borba za globalnu bezbednost”, koja je delimično usmerena na Arktik, ističe da Vašington ima snažan interes da osigura da Kina ne razvije snažno prisustvo na Grenlandu – pragu Amerike.
Glas javnosti/P02S
