Velike odluke često i za većinu ljudi traže analizu, promišljanje, vreme, a po nekad i zavirivanje u intuiciju. Recimo da kupujete stan ili kuću i treba da se odlučite jer je ponuda velika, a i nikada ne znate kada se nešto novo može pojaviti.
Suočavate se sa pitanjem kada treba da stavite tačku i odlučite šta ćete kupiti. Matematičari vam tu mogu biti od velike pomoći ukoliko sledite pravilo "37
Odluke i preporuka matematičara
Put do konačne odluke koji podrazumeva da treba da izaberete od određenog broja ponuđenih opcija, sigurno podrazumeva i pitanja: "A šta ako se uskoro pojavi nešto bolje u ponudi? Jeftinije? Da li da sačekam još malo?".
"Koliko žaba treba da poljubim da bi se maksimalno uvećale šanse da ću dobiti princa?" - pitanje je koje Brajan Kristijan postavlja u svojoj knjizi. Stručnije formulisano može se reći - koliko opcija treba da probam da bih dao(la) optimalne šanse za dobru konačnu odluku?
Osnovna ideja je da, ako treba da donesete odluku, od 100 ponuđenih opcija treba da odbacite i uzorkujete prvih 37. Ovo pravilo se ne tiče automatske rekacije i nije nerazumno. Tiče se perioda vremena kada treba da procenite i premerite da li je nešto za vas dobro ili nije. Od odbačenih 37% birate najbolje i kada ih premašite, birate najbolje od ponuđenog.
Pravilo 37% u danima
Na primeru kupovine stana ili kuće, pravilo bi se ovako primenilo:
Recimo da ste pogledali 10 stanova tokom par meseci. Pravilo "37 odsto" vas uči da ne treba da se radujete ulaskom u prva dva, tri jer možete bolje. Šta procenite kao najbolje rešenje koje zadovoljava vaše zahteve (lokaciju, kvadraturu, blizinu škola ili pijace), nakon što pogledate treći stan, to je najbolji izbor. Posle trećeg stana, najbolje ocenjen stan je dobra odluka.
Ili, ako imate 100 dana da razgledate ponudu stanova, potrošite tih 37 dana neobavezno razgledajući. Tek nakon toga, spremite novac za depozit za stan koji će biti najbolji od svega viđenog.
Autor u knjizi piše:
- Ovo nije intuitivno zadovoljavajući kompromis između razgledanja i kupovine. To je dokazano optimalno rešenje.
Matematika, dakle, daje alat za rešavanje problema optimalnog zaustavljanja i donošenja odluke. Međutim, tu postoji veliki problem - ljudi nisu kompjuteri i ne donose velike odluke tako što koriste zakon smanjenja verovatnoće. Zapravo je u praksi suprotno.
Šta ste dominantno po prirodi?
Psihološka praksa je pokazala da kada odlučujete vi ste po prirodi eksploatator ili istraživač.
Ukoliko ste dominantno eksploatator, ići ćete na sigurnu opciju ("bolje vrabac u ruci"). Ovde možete lako da skliznete u zamku da odlučujete po navici i da vam bude poprilično dosadno kad donosite odluke. Lako se zaglavite u kolotečini.
Ako ste dominantni istraživač, rizikujete da propustite dobru priliku zbog ljubavi prema istraživanju, a i zbog znatiželje. Osobe koje previše istražuju zapravo svašta o svemu znaju, ali nisu specijalisti ni za jednu oblast. Među istraživaćima nema majstora.
Optimalno rešenje je negde između ova dva pristupa, što ljudski nije lako.
Recimo, mlađe generacije ili osobe preduzetničkog duha više istražuju. Starije osobe i menadžerska populacije uglavnom više eksploatiše.
Odluke - testirajte sebe
Ovako sebe možete lako da testirate.
Recimo da treba da posetite grad koji poznajete, bili ste u njemu više puta. Da li ćete na večeru otići u već poznat i provereno dobar restoran ili ćete probati hranu u nekom novootvorenom ili u nekom u kome još niste bili?
Ako igrate društvene igre, da li često menjate taktiku ili se držite svog pravila?
Ako ste u potrazi za novim članom tima, da li obavezno odlučujete na osnovu preporuka ili ste otvoreni za nove kanale ili platforme za pretragu?
Pravilo "37 odsto" je matematički odlična polazna tačka kada obavljate neku veću kupovinu ili donosite veliku životnu odluku. Nije lako istražiti teren i ispitati sve opcije pre odluke, izračunati i proceniti. Zato je ovakav matematički alat od velike koristi. Ko matematici ume da veruje.