PSIHOLOZI UPOZORILI: Najave samoubistava shvatiti ozbiljno, to su pozivi za pomoć
Autor: Glas javnosti
Proteklog vikenda na društvenoj mreži Iks jedna žena praktično je najavila samoubistvo što je uznemirilo korisnike koji su pokušali da joj pomognu
Stručnjaci kažu da su takve poruke ustvari pozivi za pomoć i da je u sličnim situacijama neophodno reagovati.
Jedna korisnica društvene mreže Iks objavila je u nedelju post da je popila tri kutije ksalola, leka koji je namenjen lečenju ansioznosti, sugerišući da je pokušala da izvrši samoubistvo.
Njen post je ubrzo postao viralan, a jedna korisnica mreže obavestila je Centar za prevenciju samoubistava i pozvala policiju, nakon čega je devojka spasena i pruženo joj je bolničko lečenje.
Stručnjaci kažu da ovakve poruke predstavljaju poziv za pomoć i da ih treba shvatiti ozbiljno.
Ena Hasanović iz Centara za emotivnu podršku i sprečavanje suicida „Srce“ za N1 kaže da ovakvi slučajevi nisu česti.
„Mi smo ovaj slučaj videli kao poziv u pomoć od osobe koja je pokušala da izvrši samoubistvo. Drago mi je da danas svedočimo jednom pozitivnom slučaju kako je društvo reagovalo“, kaže ona.
I klinička psihološkinja Branka Kordić kaže da neko ko je očajan i beznadežan traži pomoć.
„Ono što je vrlo interesantno je da neki ljudi veruju, i to je predrasuda, da čovek koji priča o samoubistvu to nikad neće ni uraditi. Nama se jednom prilikom javila žena koja je popila sve što je mislila da treba da okonča život, ali se predomislila i mi smo jako brzo reagovali“, kaže ona i dodaje da je jako važno da se osoba koja govori o želji da okonča svoj život shvati ozbiljno.
Nažalost u našem društvu su često osuđujući prema takvim ljudima, a Hasanović kaže da je to kulturološka stvar.
„Ljudi često poziv u pomoć gledaju kao slabost. Sa druge strane, postoji i strah od te teme“, navodi ona.
Psihološkinja Kordić saglasna je sa tom ocenom.
„Ljudi se najčešće plaše odgovornosti da je to preveliki zalogaj za njih. Boje se da ne pogreše, a sa druge strane ima i onih koji minimalizuju i banalizuju problem. To ostavi osobu na cedilu. Važno je da saslušamo tu osobu, to je jako lekovito. Nekada je osobama koji nemaju rešenje za neki problem samoubistvo jedino rešenje“, navodi ona.
Stopa samoubistava u Srbiji veća od evropskog proseka
U Srbiji je tokom 2022. godine samoubistvo izvršilo 770 osoba, odnosno oko dvoje dnevno, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Srbija je po tome na 101. mestu po stopi samoubistava.
Na 100.000 stanovnika stopa samoubistava u Srbiji je 11.4. Kod muškaraca je veća – 16,6, dok je kod žena 6.3. To je nešto iznad globalnog proseka.
Hasanović ističe da u Centru Srce imaju utisak da se broj poziva povećao od početka pandemije. Dodaje da iako su problemi sa kojim se ljudi javljaju raznovrsni, kao glavni problem izdvaja se usamljenost, odnosno da nemaju sa kim popričaju i kome da se obrate ili su u tom ubeđenju.
„Više ljudi zove u pomoć. Iako je broj samoubistava u Srbiji iz godine u godinu sve manji, on je u neznatnoj meri veći od proseka u Evropi“, kaže ona.
Kordić ističe da su nedostatak empatije i izolacija veliki problem.
„Izolacija je pokazala sve užase koje se događaju sa porodicama i u međuljudskim odnosima“, navela je ona.
Prema njenim rečima potrebno je napraviti centre u koje se može doći bez ikakvih knjižica, uputa i gde čovek ne bi morao da čeka jako dugo da dobije potrebnu pomoć.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
