Razgovor za posao tekao glatko sve dok je nisu pitali koliko joj deca imaju godina

Ona je bila više nego kvalifikovana za posao. Bila je pripremljena i spremna, tako da ništa u vezi s pozicijom ili kompanijom nije moglo da je iznenadi.

Ali nakon 40 minuta razgovora, regruter je postavio pitanje zbog kojeg je 38-godišnja Kamila Violanda Bredbjerg Udesen potpuno zanemela:

„Kamila, koliko su ti deca stara?“

Zaledila se. Hiljadu misli joj je prošlo kroz glavu. Ništa što bi rekla nije zvučalo ispravno. Ipak, odgovorila je, iako to nije želela.

Spas je za paklene vrućine: Turci se leti "dave" u ovom piću

Nije tajna da Kamila ima četvoro dece. Ali reakcija regrutera učinila je da se oseti kao da je napravila grešku.

„Uf, pa ti imaš mnogo dece!“ uzviknuo je regruter.

Nakon intervjua, Kamila nije mogla da izbaci to iz glave.

„Za tu poziciju nije bilo relevantno da li imam decu i koliko su stara. O tome možemo da pričamo na prvom radnom ručku“, kaže Kamila.

Prema rečima stručnjaka, njeno iskustvo nije izolovan slučaj već deo šire priče o tome kako se žene i dalje suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja.

Sumnja na bolovanja

Razgovor je bio uvodni sa regruterom iz firme u kojoj je Kamila videla veliki potencijal. Imala je više od deset godina iskustva baš u oblasti posla za koji je konkurisala.

Ali čim je pitanje o deci postavljeno, osetila je kao da su joj šanse opale.

„Ona je imala sve karte u rukama, a ja nisam znala šta da kažem“, priča Kamila. Osećala je i pritisak da svoje najmlađe dete predstavi kao starije.

„Zato što znam da se razmišlja o tome koliko bolovanja me čeka.“ Kamila ima dete od 10 meseci, kao i decu od šest, deset i dvanaest godina.

„Imala sam utisak da je regruterka samo pomislila: Ti imaš mnogo dece“, dodaje.

Nije bitno za posao

Kamila je tokom života prošla kroz mnogo razgovora za posao i nikada ranije joj nisu postavljana pitanja o privatnom životu. Čak je pitala i muža da li su njega ikada to pitali – nisu.

„Nakon svega, to me je kopkalo. Jesam li ja ta koja greši jer smatram da to nije primereno za uvodni intervju?“

Nije smela da izbegne odgovor jer je i to moglo da joj umanji šanse kao kandidatkinji. Zato je odlučila da svoje iskustvo podeli na LinkedInu. Većina je poručila da takva pitanja ne pripadaju razgovoru za posao, dok je nekoliko komentara išlo u pravcu da to „pomaže da se upozna cela ličnost kandidata“.

„Stojim iza toga što imam četvoro dece. Oni me oblikuju kao osobu. Ali mislim da starost moje dece nije bitna za posao“, rekla je.

Kasnije je dobila odbijenicu, pa je kontaktirala regrutera da pita zašto im je pitanje bilo važno. Odgovorili su da žele „da razumeju ko je ona kao osoba“.

„U CV-u pišem da sam udata i da imam decu – mislim da je to dovoljno. Ako želim da otkrivam više o privatnom životu, to je moj izbor“, kaže Kamila. „Pa niko me ne pita ni da li sam udata za muškarca ili ženu. To nije važno za posao – isto kao i godine moje dece.“

Ova biljka donosi pravu nesreću i bedu u dom

Šta zakon kaže?

Pitanje koje je dobila Kamila, prema mišljenju pravnice i profesorke prava iz oblasti diskriminacije i ravnopravnosti Kirsten Kečer, krši zakon o ravnopravnosti.

U zakonu jasno stoji da ne sme biti diskriminacije – direktne ili indirektne – na osnovu trudnoće, bračnog ili porodičnog statusa. Poslodavac ne sme da uzima odgovore na ta pitanja u obzir prilikom procene kandidata.

„Teško mi je da shvatim kako to pitanje uopšte može biti relevantno. Pitanje deluje kao pokušaj da se žene navedu da pričaju o porodičnom životu, i to smatram diskriminacijom“, rekla je Kečer.

Čak i ako se isto pitanje postavi i muškarcima, ono i dalje diskriminiše žene jer se polazi od pretpostavke da su one te koje vode brigu o deci i da zbog toga nisu u stanju da obavljaju posao.

Ništa novo

Kamilino iskustvo nije usamljen slučaj. Istraživanje sindikata HK i agencije Epinion iz 2021. pokazalo je da svaka peta žena na razgovoru za posao dobije pitanje o planovima za decu – dok je samo pet odsto muškaraca to doživelo.

Ozbiljan problem

„Stalno nam se govori da treba da rađamo više dece, a kada ih rodimo, ni to poslodavcima nije dovoljno dobro“, rekla je Kamila. Nada se da će njena priča podstaći promenu u pristupu pitanjima o privatnom životu na intervjuima.

„Zato i postoje zakoni. Ni muškarci ni žene ne bi smeli da dobijaju takva pitanja.“

Na razgovoru joj je rečeno da će odgovor dobiti za pet dana – ali se niko nije javljao 18 dana, pa je sama kontaktirala firmu.

Kad je Džozefin rekla da je trudna, firma je povukla ponudu za posao: „Bila sam u šoku.“


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU