Uprkos lošem zdravstvenom stanju pevač se junački borio do samog kraja i bio je vitalan.
– Otkako je Marinko saznao za dijagnozu, pokušavao je da na svaki način ne bude na smetnji porodici. Njegovi najbliži su non-stop bili uz njega. Verovao je da će da pobedi bolest jer je bio disciplinovan i pridržavao se svega što kažu lekari. Marinko se odupirao bolesti, ali je kancer počeo da jača, pa se stanje menjalo iz dana u dan. Najgori su bili dani kada dobije bolove. Bio je toliko dostojanstven da je čak i bolove krio. Što se kaže, plakao je u tišini da ga niko ne čuje. Zamislite koliko je to čovek bio i, pored svega, on je najviše razmišljao o porodici. Uvek je neko iz porodice bio pored Marinka, stalno je tražio da mu sinovi dovode unuke jer, dok je s njima bio, nakratko je zaboravljao da je bolestan – rekao je za Srpski telegraf izvor blizak porodici Rokvić.
– Marinko nije hteo da bude na teretu porodici, nije hteo da ga ljudi gledaju kako se muči s bolešću. Baš zbog toga mnogi njegovi saradnici i kolege nisu znali da je bolovao od tako opake bolesti. Hteo je da izgleda zdravo i nasmejano uprkos svim poteškoćama koje su ga zadesile. Kad oseti da lekovi ne deluju, pričao je da hoće da odspava, samo da neko ne bi video da se uvija od bolova. Za to smo saznali kad ga je sin Marko slučajno čuo iz druge prostorije, pa su tako povezali šta radi. Nije hteo da ga niko posmatra kao bolesnika. Trudio se da bude što normalniji do kraja. Krišom je plakao. Sinovi su to jednom primetili, ali je on rekao da mu je vruće i da se samo preznojio. On je bio ljudina, čovek kakav se više ne rađa. U svojoj muci više je razmišljao o porodici nego o sebi – zaključio je izvor.