“Dnevnik Diane Budisavljević” - film koji je odavno trebalo snimiti

Na RTS-u i HTV-u gotovo u isto vreme sinoć je prikazan je film “Dnevnik Diane Budisavljević”.

Kako sadržinom tako i načinom na koji govori o stradanju pravoslavaca u Jasenovcu film je uzburkao duhove sa obe strane srpsko-hrvatske granice.

Društvene mreže gorele su sinoć satima  po prikazivanju filma, što samo govori o tome koliko je bilo potrebno snimiti film o ženi kakva je Diana Budisavljević.   

Naša glumica Gorica Popović napisala je na svom fejsbuk profilu pohvalu: “Kakav hrabar, pošten i potresan film. Sa njom se složila vokalna umetnica Bilja Krstić koja kaže da film ostavlja gorko, potresan utisak.

Novinarka Aida Ćorović koja ovih dana izaziva reakciju šta god da izjavi napisala je: “Odgledah “Dnevnik Diane Budisavljević”... obnevidela sam od suza, od tuge i užasa što umemo da budemo tako užasne zveri prema najrođenijima...”

Bivša TV voditeljka Biljana Lukuć na tviteru se oglasila rečima: “Dušu isplakah uz "Dnevnik Dijane Budisavljević" i citat “Nema surovijih i krvoločnijih zveri od ljudi”.

Deo gledalaca smatra da je film solidan “no teško se može oteti utisku da nedovoljna osuda ustaških zločina u filmu” 

Sa one strane granice o “Dnevniku Diane Budisavljević” pisao se slično.

“Nakon tko zna koliko dugo gledam HTV uz "Dnevnik Diane Budisavljević" podsjetim se na sve ono najgore i najbolje u ljudima...”

“Ovo je čudo i velika nada za bolje sutra”, pisalo se na tviteru uz pominjane obe nacionalne televizje i srpske i hrvatske.  

“U ratu je najlakše biti Srbin, Hrvat, Bošnjak… Teško je ostati čovek”. 

Hrvatska javnost odala je priznanje “Dnevniku Diane Budisavljević” konstatacijom da se nesumnjivo radi o najvažnijem ostvarenju premijerno prikazanom na 66. pulskom filmskom festival i da je- može se reći - spasio festival od blamaže.

Kritičar Jutarnjeg lista smatra da je ovaj igrano-dokumentarni film, srećom, uspeo izbeći zamke hibrida. Hvaleći rediteljku Danu Budisavljević hrvatski kritičari pišu da su dokumentarni delovi izrazito vizuelni, poetski i emocionalni te dopunjavaju sliku time što nas uvode u unutrašnji svet ljudi koje je Dianin projekt spasio. Pišu i da je glavna glumica Alma Prica dala odličnu interpretaciju.

Ovdašnji mediji zapažaju da likovi mutnim sećanjima o ubijenim srodnicima, traumi nerazjašnjenog, pokazuju kako rupe u duši zbog proživljenog užasa nisu zarasle ni nakon više decenija, te da je ovakav film odavno trebalo da bude snimljen.

G. J.

SKINI APLIKACIJU