Glas Javnosti

Predstava za bebe: Mikroutopija bez neprijatnosti i stresa

Kultura
Autor: Glas javnosti

Predstava „Nežne sile kosmičke“ Dalije Aćin Telander u „Dušku Radoviću“ je za bebe i za decu sa smetnjama u razvoju, dakle za diskriminisanu publiku.

Tokom izvođenja, publika može da se kreće kroz predstavu, i da izađe ili uđe kad god hoće. U ovoj mikroutopiji nema korektnog i nekorektnog ponašanja

„Nežne sile kosmičke“ naslov je predstave za bebe od 6 do 24 meseca i  za decu sa smetnjama u razviju i invaliditetom, koja će biti premijerno prikazana u petak, u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu.

To je imerzivna plesna predstava. Autorka koreografije i total dizajna predstave je Dalija Aćin Telander, kompozitor je Goran Simonoski, a autror video dizajna je Filip Mikić. Igraju Ana Ignjatović Zagorac, Filip Stankovski, Mladen Vuković i Đorđe Živadinović-Grgur. Predstava traje tri sata. 

Imerzivnost i trajanje predstave koje izlazi iz uobičajenog vremenskog okvira, neke su od posebnosti rada Dalije Aćin Telander, koja je prepoznatljiva po nesvakidašnjem pristupi estetici pozorišta za decu.

Sve se može

U njenim predstavama publika može da sedi, stoji, leži, može da se kreće kroz predstavu sa izvođačima, može da dodiruje i njih i scenografiju, može da bude u srcu predstave. Takođe, publika ne mora da dođe na predstavu tačno na vreme, a tokom tri sata trajanja predstave može da izađe kad hoće, pa opet uđe, ili da ode kad god to poželi.

Dalija Aćin Telander objašnjava da je uobičajeno trajanje predstava za bebe 30, najviše četrdesetak minuta. „Ali taj okvir je vezan za konvencionalni pristup, u kome publika mora da sedi u mraku, ne pomera se, ne oglašava se, i prati predstavu iz jedne perspektive. Meni je jako važno da publika bude slobodna, da bude u interakciji sa predstavom.“

Pixabay
foto: Pixabay

„Logično je da svako od nas, znači i svako dete, ima svoju dinamiku procesuiranja zato što dolazimo iz različitih razvoja, različitih potreba,  raspoloženja i meni je veoma važno da publika može da se oseća dovoljno slobodno, i roditelji i deca, da uživaju u umetničkom iskustvu na svoj način. Na primer, nekad nekoj deci treba više vremena da se odvoje od roditelja i počnu da istražuju prostor, da imaju socijalnu interakciju sa plesačima i zato je važno da dobiju svo vre koje im je potrebno. Ili, nekad neka deca sa specijalnim potrebama vezana za autizam, moraju da trče 30 minuta dok sami u sebi ne nađu svoj vid pažnje“, objašnjava autorka predstave.

Pokret je bio prvi

Kaže da nelagodnosti i neprijatnosti ima na svakom koraku i da „makar u umetnosti možemo da napravimo tu mikroutopiju gde nema korektnog i nekorektnog ponašanja, gde nema restrikcija, samo sloboda“ i navodi da roditelje pa samim tim i decu „treba osloboditi stresa zato što su na primer zakasnili, ili osećaja neprijatnosti zato što je dete zaspalo tokom predstave.“

Pitanje da li bebe mogu da razumeju predstavu „na nivou intelektualnog razumevanja i shvatanja“, kaže, je „ne zanima“. Cela moja praksa je zasnovana na procesuiranju pokreta koje prethodi  verbalnom nivou, koje je pre intelektualnog, i koje nam je svima primarno“.

„Pokret i muzika, umetnost uopšte, omogućavaju da svako suštinski dobije najdublje moguće iskustvo onoga što se dešava u predstavi bez potrebe da to bude objašnjeno, kategorizovano, ili da mu se pripišu ove ili one emocije.“

U pres materijalu „Radovića“ piše da je predstava „Nežne sile kosmičke“ inspirisana vidljivim i nevidljivim silama koje pokreću makrokosmose i mikrokosmose, silama koje pokreću rituale, kretanjima i tokovima koje pokreću tela, osećanja, susrete, koje stvaraju zajednice. Predstava afirmiše lepotu u osećaju promenljivosti, u smislu koji izmiče, u momentu koji nestaje dok se novi stvara.

Početak

Istraživanjem pozorišta za bebe Dalija Aćin Telander se bavi više od decenije. Kaže, počela je „bez nekog razloga. Ta publika mi se pokazala kao izazov. Imala sam potrebu da saznam kako bebe procesuiraju informacije, kako doživljavaju svet. U to vreme se malo toga dešavalo u toj oblasti, što je bio još jedan razlog da počnem s istraživanjem.“

A kad je razvila tu novu praksu, htela je da vidi „u kom polju mogu još da doprinesem. Ispostavilo se da „kao što su bebe diskriminisana publika zbog svog uzrasta, deca  sa smetnjama u razvoju su diskriminisana zbog svojih sposobnosti.“

Prvu predstavu za njih realizovala je u Stokholmu. Trenutno ser bavi akademskim istraživačkim radom posvećenim koreografskim praksama za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu.

Nakon premijere u „Radoviću“ u petak, „Nežne sile kosmičke“ imaće i pet repriza tokom oktobra.


Glas javnosti/V08S 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR