Bila je vezana za sve predmete u svom stanu na Kosančićevom vencu, od zlatnog kreveta sa zlatnim jastučićima, preko knjiga, čaša, ogledala, lustera i, naravno, slika. Vezanost za te stvari je verovatno potekla od činjenice da je njena porodica mnogo stvari gubila tokom godina i htela je da bude stalno u kontaktu sa onim što je sa ljubavlju donosila u svoj dom, jer je u detinjstvu bila svedok „osipanja“ nekih stvari.
U stanu od samo 38 kvadrata je živela od 1960-e godine. Podsećao ju je na hrabru prošlost, ljubavi, ljubavna pisma, u dvorištu je sama zasadila jedan orah a volela je pogled na Savu i neizostavan zalazak sunca.
Olja je majku Veroniku izgubila u najranijem detinjstvu. Pošto je bila bolesna od tuberkuloze, mogla je da je vidi samo kroz staklena vrata spavaće sobe u kojoj je ležala.
Olja je praktikovala da joj neko čita dok slika. To je volela od detinjstva. Kasnije su joj čitali drug dr Rakoni i prijateljica Suzana Spasić, direktorka fondacije Olja Ivanjicki.
Porodična kuća u Kragujevcu u kojoj je živela sa svojim ocem koji ju je obožavao imala je dve lepo uređene bašte, cveće i sa jedne i sa druge strane. U kući je raspored soba takođe bio simetričan i ta geometrija joj je ostala u mislima. „Sve što sam kasnije radila, bilo u umestnosti bilo u životu bazirano je na simetriji“, rekla je.
U dvorištu-vrtu ispred Oljinog stana pored oraha bilo je i šipražje zove, od koga je ona pravila napitak koji je čistio telo od otrova i razbistrava um.
Kada su Vasiliaj Vasiljenka Ivanjickog tokom Drugog svetskog rata poveli Nemci da ga uhapse mala Olja je stala ispred njih i na nemačkom jeziku rekla: „Pustite mog tatu on je beli emigrant!“Vojnici su bili oduševljeni da tako malo dete govori njihov jezik i pustili su ga.
Kad je bila još dete otac joj je doveo proročicu koja je Olji rekla da će umreti u 26-oj godini. Tako je do 26-e živela sa teskobom proročanstva da će tada umreti. Tada je zaista gledala smrti u oči, davila se. Udavio se njen verenik, ona je ostala živa.
Kao mala je počela da crta i to najviše svoju porodicu ali novogodišnje jelke, ukrase. Volela je stvari koje sijaju i šljašte još od detinjstva a kasnije je volela takvu odeću i predmete.
Na svojoj slici 20. vek je predstavila ljude koji su obeležili tu epohu. Drugi deo slike je nastao 1995. godine i posvećen je sfingi i ljudima koji su na Olju ostavili utisak, a treći 1999. Među ljudima iz 1995. nalazi se i Donald Tramp koji je tad bio biznismen, koga je uvrstila u značajne ljude oko kojih se „vrti vreme“. Na slici je sa crvenom kravatom koju voli da nosi i danas. Olja je znala da će on biti nešto još više od biznismena.
Olja je obožavala Leonarda da Vinčija i bila je opčinjena njenovim vizionarstvom i posvećenošću, revolucionarnim umetničkim idejama.
Kombinovala je odeću, od najskupljih i najkvalitetnijih do najjeftinijih. Nosila je stvari od Galijana, do kineske odeće iz 70-og bloka. Nosila je zlatne čizme, krinoline, krzno, šešire, svemirske kacige. Bunde su je podsećale na mamu i glamur tridesetih.
Projektovala je nacrt za trokraki most koji bi pozvezivao tri strane Beograda sa potencijalnim kružnim tokom iznad Ratnog ostrva. Nije uspela da realizuje tu ideju. Imala je i rešenje za nove kule Bliznakinje.
Olja je verovala da postoji živi svet i na drugim planetama u Sunčevom sistemu.
Iako je želela, nikada nije primljena u SANU jer su je kritičari smatrali „estradnim umetnikom“.
Jedan od ženskih likova na njenim slikama je bila pevačica Nada Topčagić. Jednu sliku inspirisanu njenim likom slikarka je poklonila „modelu“ (nije imala direktne modele već je inspiraciju tražila u fotografijama estetski zanimljvih ljudi).
(Glas javnosti)