Nezaboravne uloge koje su definisale Džonija Depa

Pop kultura
Autor: Glas javnosti 11.06.2025 14:30:14 h

foto: printscreen/instagram

Od samog početka su ga zanimale uloge koje mu omogućavaju da se transformiše i istražuje neobično.

Džoni Dep, rođen 9. juna 1963. u Ovensboru, Kentaki. Glumačku karijeru izgradio je birajući uloge koje prkose klišeima.

Iako je karijeru započeo kao tinejdžerski idol, brzo je pokazao da ga ne zanimaju predvidljivi likovi ili komercijalni put, već uloge koje mu omogućavaju da se transformiše i istražuje neobično, prenosi Index.hr.

Debitovao je na filmu 1984. godine u horor filmu „Strah u ulica brestova“, dok je priznanje među širom publikom stekao serijom „21 Džamp strit“, gde je igrao mladog policajca na tajnoj misiji u srednjoj školi.

Iako mu je serija donela slavu, Dep ju je brzo napustio jer nije želeo da bude doživljen samo kao tinejdžerska zvezda.

Prekretnica sa Bartonom i uloge koje su definisale njegov stil

Prava prekretnica u njegovoj glumačkoj karijeri došla je saradnjom sa rediteljem Timom Bartonom, koja će definisati veliki deo njegove karijere.

Njihov prvi zajednički projekat bio je film „Edvard Makazoruki“ iz 1990. godine, u kojem je Dep igrao usamljenog mladića sa sečivima umesto prstiju. Njegova gluma je kombinovala ranjivost, tugu i fantaziju i pokazala koliko dubine može da unese u naizgled nadrealan lik.

Usledili su filmovi „Ed Vud“, „Legenda o bezglavom jahaču“, „Čarli i fabrika čokolade“, „Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit“, „Mrtva nevesta“, "Mračne senke", „Alisa u zemlji čuda“ i njen nastavak „Alisa kroz ogledalo“.

U svakom od ovih filmova, Dep je doneo specifičnu interpretaciju likova koje je igrao, a publika ga je prihvatila upravo zbog njegove sposobnosti da se potpuno uživi u ulogu.

Pirati sa Kariba i globalna slava

Najveću globalnu popularnost stekao je 2003. godine, kada je prvi put igrao kapetana Džeka Speroua u filmu Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera. Uloga nepredvidivog i harizmatičnog pirata donela mu je nominaciju za Oskara, a franšiza je nastavila da raste kroz četiri nastavka, „Tajna škrinja“, „Na kraju sveta“, „Na čudnijim plimama“ i „Salazarova osveta“.

Sperou je postao jedan od najprepoznatljivijih likova u modernoj filmskoj industriji, a Depova interpretacija je ostala upisana u istoriju popularne kulture.

Ozbiljne uloge van žanra fantazije

Uprkos velikim komercijalnim uspesima, Dep nije odustajao od ozbiljnih i zahtevnijih uloga. Glumio je policijskog doušnika u krimi drami „Doni Brasko“, pored Al Pačina, a zatim novinara u psihodeličnom filmu „Paranoja u Las Vegasu“.

U emotivnoj drami „Beli prah“ glumio je pisca DŽ. M. Barija, a u biografskoj drami „Državni neprijatelji“ glumio je čuvenog gangstera Džona Dilindžera.

Jednu od svojih najupečatljivijih transformacija napravio je u filmu „Crna misa“, u kojem je neprepoznatljiv kao ozloglašeni mafijaš Džejms Vajti Bulger.

Takođe je pozajmio glas animiranom kameleonu u filmu „Rango“, koji je postigao ogroman uspeh i osvojio Oskara za najbolji animirani film.

Povlačenje iz projekata, suđenje i veliki povratak

Tokom 2020. i 2021. godine, Dep je bio u centru pažnje zbog svoje pravne bitke sa bivšom suprugom Amber Herd. Nakon što je izgubio parnicu protiv britanskog lista „The Sun“, koji ga je nazvao „nasilnikom“, kompanija „Warner Bros.“ zatražila je od njega da se povuče iz serije „Fantastične zveri“, gde je igrao Gelerta Grindelvalda. Iako je snimao deo trećeg filma, zamenio ga je Mads Mikelsen.,

Usledila je nova pravna bitka u SAD, ovog puta protiv Amber Herd zbog klevete. Suđenje, koje se održalo u Virdžiniji 2022. godine, postalo je globalni medijski spektakl i izazvalo je podeljenu reakciju javnosti.

Dep je na kraju dobio parnicu, a porota je presudila da ga je Herd oklevetala. Iako je presuda bila u njegovu korist, suđenje je ostavilo dubok trag na njegovu karijeru.Ipak, Dep se vratio na veliko platno 2023. godine istorijskom dramom „Žan di Bari“, u kojoj igra kralja Luja XV. Film je otvorio Kanski filmski festival i najavio njegov mogući povratak svetskoj kinematografiji, posebno evropskoj, van okvira velikih holivudskih studija.

Glas javnosti /N01S