PRAVA KRALJEVSKA LJUBAVNA BAJKA: Švedski princ čekao NJEGOVU SMRT da zaprosi devojku koja nije plave krvi! (FOTO+VIDEO)

Zaljubio se u nju na prvi pogled, ali kralj je branio taj brak do smrti! Ipak, ta ljubav je pobedila i traje već punih pet decenija!

Kako su se na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. upoznali i zavoleli sadašnji švedski kralj (tada princ) Karl Gustav od Švedske i prevodilac Silvija Zomerlat, je prava moderna bajka.

Olimpijske igre kumovale su da se pre skoro pola veka sretnu i zavole današnji švedski kralj i kraljica.

Bila je 1972. godina, u Minhenu su se održavale Letnje olimpijske igre. Mlada Nemica nemačko-brazilskog porekla Silvija Zomerlat bila je tu angažovana kao prevodilac i hostesa. U to vreme bila je zaposlena u argentinskom konzulatu u Minhenu, a od 1971. do 1973. radila je u Organizacionom odboru za Olimpijske igre u Minhenu. Budući da je bila poliglota, jer je osim maternjih nemačkog i portugalskog, govorila i engleski i španski, njen angažman tokom Olimpijskih igara prirodno se uklapao.

Kada je prihvatila posao, nije imala pojma koliko će joj on uskoro promeniti život.
Ni mnogim svojim prijateljima nije rekla s kim se zabavlja u nadi da će sačuvati privatnost što je duže moguće.

Početkom 1973. par je zajedno snimio jedan švedski novinar, dok su se vozili u automobilu. Mnogi su u to vreme pretpostavljali da je misteriozna žena u vozilu bila Margarita od Rumunije, jer je kralj prethodno bio s njom u vezi.

Par je proveo neko vreme u Švajcarskoj, Francuskoj i na imanju princa Ota fon Bizmarka, kada bi hteli da pobegnu od uvek znatiželjnih švedskih medija.

Naredne godine Silvija se preselila u stan u Stokholmu, koji je bio u vlasništvu starije sestre Karla Gustava, princeze Kristine.

Izlazili su četiri godine, pre nego što je mladoženja skupio hrabrosti da zatraži njenu ruku i zaprosi je vereničkim prstenom svoje pokojne majke, princeze Sibile.

Veridba je objavljena 12. marta 1976.




Silvija je u međuvremenu počela da uči švedski, pa je tokom njihovog intervjua nakon veridbe govorila koliko je mogla na švedskom.

Taj intervju ostao je upamćen jer je u jednom trenutku zamolila na engleskom svog budućeg supruga da joj pomogne da na jedno pitanje odgovori na švedskom, što je gledaocima bilo izuzetno simpatično.

Razlog zašto je Karl Gustav toliko dugo čekao da zaprosi Silviju bilo je dedino protivljenje da oženi devojku koja nije kraljevskog porekla. Da je ​​to učinio dok je kralj Gustav VI Adolf još bio na prestolu, izgubio bi titulu prestolonaslednika.

Tih godina još uvek retka je bila praksa da u kraljevske porodice ulaze oni bez „plave krvi“.

Venčanje je održano 19. juna 1976. u katedrali u Stokholmu, dva dana nakon što je Silvija postala švedska državljanka. Bilo je to prvo kraljevsko venčanje vladajućeg švedskog monarha od 1797.

Veče uoči venčanja održan je koncert, na kojem je čuvena švedska pop grupa ABBA, tada planetarno najpopularnija grupa, izvela svoju novu pesmu.

„Dancing queen“ kao posvetu Silviji. Grupa je kasnije priznala da pesma nije napisana posebno za novu kraljicu, već su te večeri želeli da joj je posvete.

Kralj Karl Gustav i kraljica Silvija imaju troje dece: princezu Viktoriju, naslednicu prestola, princa Karla Filipa i princezu Madlen i ukupno osmoro unučadi.


Poput svog oca, sva deca Karla Gustava za supružnike su odabrala osobe koje nisu ni kraljevskog ni plemićkog porekla.


Kraljeva životna priča inspirisala je televizijske autore, pa je nedavno objavljeno da će o švedskoj kraljevskoj porodici uskoro da se snima televizijska serija.