VUKOTA BRAJOVIĆ ZA GLAS JAVNOSTI: Suviše sam MATOR, da bi mi sada smetalo poznato PREZIME!

Vukota Brajović, maneken glumac i bloger, inače sin doajena srpskog glumišta Voje Brajovića, za Glas Javnosti kaže da mu je čast što u budućem filmu i seriji o Tomi Zdravkoviću, igra legendarnog Radmila Armenulića.

-U epohi kojom se film i serija bave, Radmilo, naša prva teniska zvezda i budući selektor Dejvis kup reprezentacije je aktivni sportista sa uspešnom karijerom u Nemačkoj, a u njega se zaljubljuje (i potom udaje) tadašnja najveća zvezda narodne muzike Silvana Barjaktarević, kasnije Armenulić.

U principu, reč je o maloj ali efektnoj epizodi, a meni je bila posebna čast što je reč o jednoj takvoj ličnosti kao što je Radmilo Armenulić, čovek podjednako velike karijere i harizme.  

Da li ti se sviđa to vreme i ako da, zašto?

-Ja sam nostalgičar za osamdesetima, moja priča je uvek bila vezana za novotalasne bendove, pank, post-pank, ska, pa i novi romantizam, jer je to vreme koje sam „zakačio“, na žalost nedovoljno. A šezdesete i sedamdesete su vreme mladosti mojih roditelja, tako da sam i tom epohom poprilično „otrovan“... Rolingstonsi, Karlos Santana, Vudstok, Kopolin „Kum“, Fridkinov „Isterivač đavola“...kod nas Crni talas, začeci domaćeg rokenrola...dobro je to vreme bilo...

Da li si slušao Tomu, možda tvoj tata, tvoja ekipa?

-Moram da budem potpuno iskren: iako sam gomilu Tominih pesama silom prilika čuo, prosto ga nikad nisam slušao, nekako sam oduvek bio okrenut drugim muzičkim pravcima. Međutim, kada su mi iz produkcije javili da sam dobio ulogu, preslušao sam pažljivo najbitnije pesme... Toma Zdravković je bio najveći šansonjer naše narodne muzike, sa iskrenim i neponovljivim „patosom“ u pesmama. Zaista izuzetna ličnost i nesumnjivo značajan umetnik.

Da li i dalje nosiš opterećenje poznatog prezimena?

-Opterećenje uvek postoji, samo što sam sada dovoljno mator da mi uopšte ne smeta. Navikne se čovek i na gore stvari...

Kako se osećaš kad o sebi pročitaš naslov "zaveo pola žena Srbije"?

-Glupo, najviše zato što to nije istina. Dobro je da sam uspeo da zavedem i ovu jednu...

Šta posle dosta godina imaš da kažeš o svom horor filmu "Zona mrtvih" gde si glumio, pisao scenario, da li je bio u neku ruku vizionarski? Da podsetimo, na radnju, u celoj Srbiji odvijaju se vojne vežbe, i Pančevo postaje grad pod opsadom. Na železničkoj stanici, sticajem okolnosti, dolazi do ispuštanja eksperimentalnog i veoma opasnog biohemijskog otrova u vazduh. Iako mu je namena nepoznata, izgleda da otrov pretvara žrtve u bezumna bića željna krvi...

-Iskreno, mislim da jeste. Ne samo sa aspekta jako lošeg mesta na kome se ceo svet trenutno nalazi i apokaliptičnih dešavanja svuda oko nas, od olujnih katastrofa na severu Italije, do globalne pandemije i nadolazeće ekonomske krize, već i sa aspekta donošenja viših produkcionih standarda kada je realizacija domaćeg filma u pitanju. Mi smo te 2008. godine pokušali i poprilično uspeli da sa malim budžetom realizujemo film koji je izgledao dosta dobro i koji je imao distribuciju u svakom kutku sveta. Za mene je to dovoljno da ga posmatram kao uspeh.

2009 dogodio se nemili događaj kada si bio napadnut, tvoj otac tada Tadićev savetnik, rekao je "Pravo je pitanje šta možemo da očekujemo na ulicama ili stadionima ako se ovakve stvari dešavaju u ustanovama od posebnog društvenog interesa. Boriću se protiv razbolevanja našeg društva jer ovaj narod nije zaslužio da ga prepoznaju kao nasilnički".. Šta se od tada promenilo i da li se promenilo?

-Na žalost, ne vidim da se išta promenilo, možda samo na gore...a i neće se promeniti sve dok institucije ne budu radile bolje i efikasnije i dok standard ne bude doveden makar do tog nivoa da se ljudi ne osećaju beznadežno i lišeni dostojanstva.

Kako napreduje tvoj blog namenjen modernom muškarcu i šta on danas predstavlja.. kakav je prema tvojim merilima?

-Blog je trenutno u drugom planu, jer je moje kompletno angažovanje vezano za lajfstajl portal fashionela.net, gde sam jedan od urednika. Tako da modi nisam potpuno okrenuo leđa, naprotiv, samo joj pristupam iz znatno interesantnijeg ugla. A uz to su tu i intervjui, od kojih sam najviše ponosan na onaj sa velikom muzičkom zvezdom Sanandom Maitrejom, nekada poznatim pod imenom Terens Trent D’Arbi, koga sam lično upoznao i intervjuisao u Rimu prošle godine.

(Glas Javnosti/N. Grujić)

SKINI APLIKACIJU