Tadašnji koncept rijaliti programa u Srbiji doživeli smo kao nešto novo, kao eksperiment, mada je bilo negativnih kritika sa svih strana.
Ipak, sada kada se osvrnemo, shvatamo da je taj nivo zabave bio daleko kulturniji od onoga što se predstavlja danas, kroz razne rijaliti programe. U fokusu su afera, prevare, svađe, a sve to zarad dobrog honorara. Učesnica jednog od tih programa dobila je čak 80.000 evra, kada je ušla u rijaliti kao "prevarena žena".
Učesnici dobijaju po nekoliko stotina evra nedeljno, zavisi od toga koje "ime nose" i koliko su "zabavni", odnosno koliko podižu rejting. Tako nije samo kod nas, već svuda u svetu, mada su cifre preko još paprenije.
Dakle, dok jedna grupa ljudi naporno radi svaki dan da zaradi za stan ili kredit, druga grupa iz rijalitija taj "san" može da ostvari za nekoliko meseci. Da, učešće u rijaliti programu postalo je posao.
Neki godinama prelaze iz jednog programa u drugi, a neki su, poput slavne porodice Kardašijan, napravili enormno bogatstvo na osnovu svog života predstavljenog kroz šou program.
"Keeping Up with the Kardashians" je počeo da se emituje pre 13 godina, a ima 18 sezona. U međuvremenu, sestre su stvorile imperiju, preusmerile ogromnu zaradu na druge projekte i verzije programa, promovisale modnu liniju, kozmetiku, a na čelu svega je Kris Džener, koji nazivaju "momager".
Iako ova priča mnogima deluje banalno, i nosi mnoge tamne strane sa sobom, činjenica je da je ova slavna porodica od popularnog američkog TV koncepta napravila biznis. Oni od toga žive, i to veoma dobro.
Međutim, ne treba zaboraviti ni one "iza kamere". Rijaliti program je vremenom postao odeljak za sebe, na kojem radi isključivo jedna, uhodana grupa ljudi, zaslužna za scenario, marketing, upravljanje projektom, ton, montažu i sve ostalo što možemo da pretpostavimo. Ti ljudi imaju redovne plate na temelju rijaliti programa.
U Americi, takva vrsta posla je plaćena oko 65.000 dolara godišnje. Naravno, iznos zavisi od toga na kojoj poziciji je zaposleni, koja su mu zaduženja, koliki je obim projekta, koja "imena" učestvuju u njemu. Čak i sada, tokom svetske ekonomske krize, ova vrsta TV programa opstaje.
Kod mnogih pozicija možete videti istaknuto "Actively Hiring During COVID-19", što znači da su ta radna mesta stalno otvorena, a budžet je osiguran. Na to može uticati nekoliko stvari: novac koji je vlasnik neke televizije spreman da uloži zarad reputacije, reklamiranje tokom emitovanja programa, investiranje "sa strane".
Rijaliti program je postao unosan biznis, i mnogi bi sada želeli deo "tog kolača". Ono što je fascinantno jeste da gledanost ne pada, uprkos tome što se slične priče emituju godinama. Zašto? Stručnjaci kažu da je to zato što su ljudi po prirodi skloni voajerizmu, odnosno gledanju i "proživljavanju" tuđih života.
- Naziv rijaliti možda sugeriše da to nije fikcija, ali ove emisije su visoko producirane, montirane i pripremljene da ispričaju priču - kaže Brendan Runi, asistent profesora na odseku za psihologiju pri jednoj školi.
Kako dalje navodi, "te priče služe kao vrsta emocionalne trake za trčanje; omogućavaju nam vežbanje empatije i isprobavanje socijalne strategije bez potrebe da iskusimo neke užasne događaje sa televizije ili iz beletristike". Kaže da nas te priče iz rijaliti programa navode da razmišljamo i oblikujemo mišljenja i naučimo emocionalne veštine, svesno ili nesvesno.
Rijaliti program, međutim, ispostavilo se da nije toliko vezan za kulturu neke zemlje, običaje, demografsko stanje, platežnu moć, već se gleda širom sveta, i to u značajnom procentu. Na primer, u Velikoj Britaniji, prema nekim podacima, taj procenat iznosi 39.
"American Idol" je privukao 50% tržišnog udela, a jedno istraživanje sprovedeno u SAD je pokazalo da 3 od 4 devojčice uzrasta od 12 do 17 godina, navodi rijaliti kao omiljenu formu TV programa. I ne samo to, u poslednje vreme mu postaju naklonjeni i oni "s regularnim poslom" ili visokim obrazovanjem, jer tu vide brzu i laku zaradu.
(Glas javnosti/Telegraf.rs)