DŽENERIKA: Radost našeg detinjstva i najukusnija šljiva

Okrugla varijanta divlje šljive koja džiklja gde god pljucneš košticu. Verovatno upravo zbog te lakoće nicanja, dženarika u nas više ima status korova nego voća. Zašto je ova percepcija pogrešna?

Ljudi zaboravljaju koliko je dženarika (zvana još i ringlov ili šljivciga) bila značajna u svačijem detinjstvu. Mnogoj gradskoj deci dženarika bude jedini susret sa voćem na grani. Dok su trešnje najčešće nečije, te je njihovo branje povezano sa rizicima, dženarike su uvek ničije i možeš da ih brstiš bez ograničenja; one prosto pripadaju onome ko ih prvi obere. Dženarike su dečja radost i pamtimo ih kao besplatnu slast kojom počinje letnji raspust. Cvetni pupoljci s lakoćom, u vreme dubokog zimskog mirovanja, podnose niske temperature do minus 25°C a neki tipovi i minus 35°C. Ipak, njen kratak period zimskog mirovanja čini je ugroženom od poznih prolećnih mrazeva.

Izdašna je u raznim agregatnim stanjima: kao sirov plod, kao sok, džem, voćni sirup, materijal za kolač... Ko voli, može rakiju da peče, a u Francuskoj prave i liker od "mirabelle". Kod nas iz nekog razloga ljudi vrlo slabo haju za preradu tog divnog voća. Ona lako i rado raste unutar i po rubovima gradskih naselja i urbanih celina, kao i seoskih i poljoprivrednih oblasti; ima je svuda gde ima neko ko seda u lad, i gde neka deca pljuckaju koštice. Zato i uzimamo dženariku kao simbol našeg interesovanja za oblasti na dodirnoj tački civilizacije i divljine.

Pri tom se najčešće ne zna da ova, inače jedna od najstarijih vrsta šljive (poznata od pre hiljadu godina kada je bila najprostranjenija) obiluje voćnim šećerima, vitaminima A, B grupe i C, mineralima kalijumom, fosforom i magnezijumom, pektinom, celulozom, etarskim uljima, kao i da sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina (jabučne, limunske, vinske, oksalne i taninske).

Sorta dženarike - POBEDA

Sorta ruskog porekla nastala ukrštanjem dženarike sa kapanskom šljivom (Prunus salicina). Stablo je kržljavo sa niskom, okruglastom krunom. Rano stupa na rod, redovno i obilno rađa. Cveta rano (početkom aprila, 5 do 7 dana pre Čačanske lepotice). I pored ranog cvetanja zameće obilno i nije osetljiva na pozne prolećne mrazeve. Plodovi sazrevaju krajem jula i početkom avgusta. Prinosi prelaze 20.000 kg/ha. 

Plod je srednje krupan (oko 23 g), okruglastog oblika, crvenkasto-plave boje sa umerenim pepeljkom. Koštica je srednje krupnoće (3,9 g), ne odvaja se od mezokarpa. Plodovi sadrže 12 % rastvorljivih materija, 6,7 % šećera i 1,9 ukupnih kiselina. Sadržaj vitamina S je oko 7 mg na 199 g plodova.

Zbog otpornosti na niske temperature u fazi cvetanja, obilne rodnosti, hemijskog sastava ploda, kao i otpornosti na biljne bolesti i štetočine zaslužuje da se više gaji .
Plodovi nalaze primenu u preradnoj industriji voća.

Izvor:zdravasrbija.com

SKINI APLIKACIJU