Zašto neki parovi nikad ne vode iste svađe dva puta?

Nekada morate da stvaite razumevanje ispred dokazivanja da ste u pravu

Koliko puta ste pokušali da objasnite partneru kako se osećate, ali sve završi na istom mestu, u istim rečima, istim optužbama, istim zidovima ćutanja? Bilo da pokušavate da razgovarate smireno, vičete iz nemoći, ili jednostavno odlučite da se povučete u tišinu, rezultat je najčešće isti: osećaj frustracije i bespomoćnosti.

Zvuči poznato? Niste jedini. Dobra vest je da je moguće drugačije. Postoje parovi koji gotovo nikada ne ulaze u iste konflikte dva puta. Ne zato što su savršeni, već zato što primenjuju određene strategije koje im pomažu da bolje razumeju jedno drugo i da se izbore sa nesuglasicama pre nego što postanu hronične.

Jedan od najvećih problema u komunikaciji među partnerima je pogrešna pretpostavka da se sve mora rešiti. Međutim, kako objašnjava čuveni psiholog dr Džon Gotman, ne postoje univerzalna rešenja za sve probleme – i nije svaki problem isti.

Rešivi problemi su oni koji se mogu konkretno adresirati i rešiti zajedničkim dogovorom (na primer, raspodela kućnih poslova, način komunikacije ili finansijske navike).

Nerešivi, ili "perpetualni" problemi su oni koji se zasnivaju na dubokim razlikama u vrednostima, temperamentu ili životnom stilu – kao što su potrebe za bliskošću, slobodom, način izražavanja emocija. Oni se ne rešavaju – oni se upravljaju.

Shvataju koliko percepcija utiče na svađu 

Važno je da zapamtite: pamćenje i percepcija nisu objektivne. Emocionalno stanje u kojem se nalazite u velikoj meri oblikuje način na koji tumačite ponašanje partnera.

Na primer, ako se osećate nesigurno ili nevoljeno, lako ćete partnerovu zauzetost poslom protumačiti kao odbacivanje, iako to možda nije njegova namera. Isti gest može u jednom trenutku izgledati bezazleno, a u drugom uvredljivo – u zavisnosti od vašeg unutrašnjeg stanja.

Prema rečima dr Stena Tatkina, terapeuta i osnivača PACT metode, parovi često ulaze u konflikt ne zbog same situacije, već zbog pogrešnog tumačenja – odnosno grešaka u emocionalnom kodiranju i dekodiranju poruka.

Slušaju jedno drugo sa željom da razumeju 

Slušanje je osnova emocionalne povezanosti. Ipak, većina zapravo ne sluša – već čeka red da odgovori, prekida, dokazuje poentu ili – još gore – zatvara se.

Parovi koji se ne upetljaju u večite konflikte razvili su sposobnost aktivnog slušanja: oni pažljivo prate šta njihov partner govori, pokušavaju da razumeju osećanja iza rečenica i ne reaguju impulsivno.

Kada osećate da vas neko istinski čuje, tenzija se automatski smanjuje. Tada više ne govorite da biste se odbranili, već se povezali.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU