Zašto svi zatvaramo oči kada se ljubimo?

Psiholozi imaju odgovore i veoma su logični

Poljubac je jedan od najintimnijih i najosetljivijih načina izražavanja ljubavi i povezanosti između dvoje ljudi. Iako se može činiti kao jednostavan čin, poljubac krije složenu kombinaciju osećaja i reakcija. Jedno od najčešćih ponašanja tokom poljupca jeste zatvaranje očiju, a iako to mnogi rade instinktivno, iza ovog poteza kriju se brojni psihološki i biološki razlozi.

Zašto zatvaramo oči tokom poljupca? Da li je to način da se povežemo sa partnerom na dubljem nivou, ili je to jednostavno refleksna reakcija na bliskost? Evo naučno-psihološkog objašnjenja koje razotkriva ovaj zanimljiv fenomen.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih zatvaramo oči dok se ljubimo jeste da pojačamo senzorne osećaje. Kada zatvorimo oči, automatski eliminiramo vizuelne distrakcije, čime omogućavamo mozgu da se usmeri isključivo na osećaj poljupca. Ovo nam pomaže da se fokusiramo na dodir, toplinu i povezanost sa partnerom, što stvara snažniji osećaj intimnosti.

Istraživanja u oblasti kognitivne psihologije pokazala su da zatvaranje očiju povećava našu senzornu percepciju. Na taj način, poljubac postaje intenzivniji i pruža dublji osećaj bliskosti, jer naše telo postaje fokusirano isključivo na dodir i osećaje.

Kada se lica dve osobe približe tokom poljupca, može biti teško održati vizuelni kontakt. Ova blizina može stvoriti osećaj nelagodnosti ili napetosti, jer oči nisu u stanju da se fokusiraju na takvom rastojanju. Zatvaranje očiju prirodan je način da se izbegne neprijatnost i omogući osobi da se opusti u trenutku.

Instinktivno zatvaranje očiju tokom poljupca zapravo je refleks koji pomaže da se smanji vizuelni pritisak i olakša emocionalna povezanost između partnera.

Zatvaranje očiju tokom poljupca takođe može imati simbolički značaj. Ovaj čin često predstavlja poverenje i predanost u vezi. Kada zatvorimo oči, pokazujemo da se osećamo sigurno sa drugom osobom, jer se oslanjamo isključivo na osećaj i prisustvo partnera.

Zatvaranje očiju simbolizuje prepuštanje trenutku, gde osoba koja zatvori oči izražava potpunu sigurnost i udobnost u odnosu. Ovaj znak poverenja često se događa nesvesno, ali ima duboko emotivno značenje.

Iako je zatvaranje očiju tokom poljupca uobičajena praksa, važno je napomenuti da svako ima svoje preferencije. Neki ljudi preferiraju da drže oči otvorene dok se ljube, uživajući u vizuelnoj povezanosti sa partnerom. Drugi, s druge strane, više vole da zatvore oči kako bi se potpuno prepustili trenutku.

Ključno je da u svakoj vezi postoji međusobno poštovanje preferencija i osećanja, bilo da je reč o zatvaranju očiju ili njihovom držanju otvorenim. Najvažnije je da oba partnera osećaju udobnost i povezanost tokom poljupca.

Poljubac ne uključuje samo emocije, već i složene neuronske procese u mozgu. Kada se ljubimo, u mozgu se aktiviraju neurotransmiteri poput dopamina i oksitocina, koji su povezani sa osećajima zadovoljstva i emocionalne bliskosti. Zatvaranjem očiju omogućavamo mozgu da se usredsredi na te pozitivne signale, što poljubac čini još ugodnijim.

Oksitocin, poznat kao "hormon ljubavi", pojačava osećaj povezanosti, a zatvaranjem očiju pojačavamo taj efekat. Na ovaj način, poljubac postaje mnogo više od fizičkog čina – on postaje iskustvo koje povezuje i ispunjava.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU