Prijavilo se duplo više studenata za jedan smer na Biološkom fakultetu
Autor: Glas javnosti
Mlade generacije prepoznaju šta je nauka i koliko je njena uloga važna u životu
Za smer Molekularna biologija na Biološkom fakultetu ove godine je vladalo veliko interesovanje, te se tako za upis prijavilo duplo više kandidata nego što se prima.
Za polaganje prijemnog ispita na ovom smeru prijavilo se čak 193 kandidata, dok fakultet prima ukupno 80 brucoša i to 45 na budžet, a 35 na samofinansiranje.
Prema rečima dekana Biološkog fakulteta prof. Ljubiše Stanisavljevića, oko 144 kandidata navelo je kao prvu želju smer Molekularna biologija.
"Negde nam je bilo 1,8 kandidata, nije bilo celih dva na jedan za molekularnu biologiju. Imali smo 144 kandidata, recimo, kolijma je prva želja bila molekularna biologija na tih 80“, navodi on.
Profesorka dr Dušanka Savić-Pavićević koja je redovan profesor na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju, kaže da veliko interesovanje za ovaj smer nije iznenadilo jer je takav trend već decenijama unazad.
"To je studijski program za koji postoji veliko intersovanje još od njegovog osnivanja pre više od 50 godina. Mlade generacije prepoznaju da je molekularna biologija nauka sadašnjosti i budućnosti koja donosi veliki napredak u kvalitetu naših života kroz pomeranje dostignuća u medicini, forenzici i poljoprivredi. To je studijski program na koji dolaze izvanredna deca. Poznati smo i po tome što je za naš program, posle softverskog inženjerstva, potreban najveći broj ostvarenih poena na prijemnom ispitu“, ističe sagovornica za Novu.
Smatra da mlade generacije prepoznaju šta je nauka i koliko je njena uloga važna u životu.
"Oni prepoznaju molekularnu biologiju kao perspektivnu nauku koja poboljšava živote svih nas, koja vrlo brzo napreduje i omogućava da se suštinski, na ‘nevidljivom’ molekularnom nivou, shvate procesi koje se dešavaju u živom svetu, odnosno leže u osnovi samog života“, kaže ona.
Kako stoji u opisu smera, naučna dostignuća iz ove oblasti se intenzivno koriste u drugim granama biologije, a bez dobro razvijene molekularne biologije gotovo da nema savremene medicine i biotehnologije.
Predmeti proučavanja ovog programa su molekularna genetika, molekularna fiziologija i imunologija, molekularna biotehnologija, molekularna evolucija, bioinformatika…
Gde se zapošljavaju svršeni diplomci
Studijski program Molekularna biologija namenjen je za bavljenje naučnim radom, naglašava profesorka Savić-Pavićević.
Prema tome, svršeni diplomci uglavnom se zapošljavaju na naučnim institutima.
"Mi školujemo buduće naučnike koji se istraživanjima bave na velikom broju instituta u Srbiji, bilo da su to biološki ili multidisciplinarni instituti. U poslednjih 15-20 godina, baš zbog velikog doprinosa molekularne biologije u unapređenju medicinskog znanja, pre svega dijagnostike i prognostike bolesti kao i razvoja novih terapija, mnoge naše kolege zapošljavaju se i u medicinskim ustanovama gde rade na dijagnostičkim i prognostičkim procedurama koje su sastavni deo kliničke prakse“.
Profesorka ističe da veliki broj studenata posle osnovnih ili master studija odlazi iz Srbije kako bi se u inostranstvu bavili naukom.
"Trebalo bi da se nađe način da se izvanredna deca zadrže u našoj zemlji i da im se omogući adekvatan rad. Nažalost, toliko sjajne dece odlazi u inostranstvo posle osnovnih i master studija, ne zbog plate već zbog uslova za bavljenje naukom. Tehnologije koje molekularna biologija koristi izuzetno brzo napreduju. Teško je da mi ispratimo taj razvoj bez sistematičnog i mnogo većeg ulaganja sredstava u naučni rad i naučnu infrastrukturu kako bismo zadržali naše studente. Država treba da ima strateški plan za razvoj nauke i da na tome radi u kontinuitetu. Naši studenti su veoma motivisani i zainteresovani i veliko je zadovoljstvo raditi sa takvom decom“, kaže ona.
Ugovori samo na godinu dana
Naučnike u Srbiji s početkom prošle godine dočekale su pozitivne novine – promene u sistemu obračuna plata.
Kako je Forbes pisao, s prvim danom 2024. zaživela je uredba, kojom se za obračun plata naučnika uvode koeficijenti po zvanjima i ukidanje kategorija. Prosečna plata u naučnim zvanjima na osnovu toga je oko 140.000 dinara.
Od januara 2024.godine, plate naučnika su definisane koeficijentima po zvanjima, pa je neto zarada naučnog savetnika 166.000 dinara, višeg naučnog saradnika oko 139.000, a naučnog saradnika oko 118.000. Kada je reč o istraživačkim zvanjima, plata istraživača saradnika je oko 100.000 dinara, a istraživača pripravnika oko 93.000 dinara.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
