Novi pravopis biće duplo kraći, a jezik bez bratstva-jedinstva

Šta nas sve čeka i šta nam se sprema po pitanju nacionalnog identiteta, najavljeno je u intervjuu profesora Miloša Kovačevića, člana Saveta za srpski jezik pri vladama Srbije i Republike Srpske, koji su objavile „Večernje novosti“.

Prvo o Savetu

Savet je formiran u maju prošle godine, na osnovu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji su  15. septembra 2021. godine istovremeno usvojile vlade u Banja Luci i u Beogradu. Inicirao ga je  predsednik Aleksandar Vučić, simbolično, prethodne godine, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Ovog juna je, u prisustvu ministra Nikole Selakovića, dogovoreno da se u julu u Tršiću održi zajednička sednica saveta za srpski jezik Srbije i Republike Srpske, u cilju definisanja zajedničke strategije jezičke politike, a u skladu sa preporukama Svesrpskog sabora.

Predsednik Saveta je Aleksandar Milanović, a jedan od devet članova je Miloš Kovačević koji je, u pomenutom intervjuu, nagovestio neka od novih pravila pravopisa koja će predložiti Vladi Srbije kako se očekuje za šest meseci. 

Bez komunističkih naplavina

„Cilj Saveta je vođenje zajedničke jezičke i kulturne politike u srpskim zemljama sa obe strane Drine. Da bi se to dogodilo, mora se uskoro promeniti Zakon o jeziku i pismu iz 1991. koji je rođen iz komunističkih naplavina bratstva-jedinstva“, najavio je prof. Kovačević.

Dokle se stiglo u pripremi Nacionalne čitanke, Subić: Pregledaju se rukopisi, posao je kompleksan

Ocenio je da „zahvaljujući mnogim ’jezičkim znalcima’ imamo najkomplikovaniji pravopis“ i podsetio da „Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.“

Ključni problem našeg jezika

Revidirani Pravopis, rekao je prof.  Kovačević,  „biće bar 50 odsto kraći“, napomenuvši da je sam rešavao „najkomplikovaniju stvar, upotrebu zapete“. , Pisanje zapete će se „ubuduće rešavati doslednim korišćenjem logičke interpunkcije“, tako da će dosadašnjih „100 pravila zapete“ biti „svedena su na pet opštih pravila“, objasnio je.

Ilustrujući šta je ključni problem u srpskom jeziku, citirao je pisca Skendera Kulenovića koji je u intervju za NIN 1957. godine  „objasnio da u svim složenicama osnovno značenje nosi poslednji član“ pa je tako „svetloplavo primarno plavo, tj. plavo sa svetlom nijansom, a srpskohrvatski je hrvatski sa srpskim nijansama“. 

U prvom članu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma piše da je „u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik“, pa nije jasno ovo vraćanje profesora Kovačevića na vreme kad se u Srbiji govorilo srpskohrvatski.

Zatim je, a u istom kontekstu, podsetio da „u Institutu za srpski jezik u SANU i dalje traje izrada srpskohrvatskog rečnika. Institut za jezik u SANU je promenio svoje ime, izbacivši iz njega odrednicu ’hrvatski’ ali je nastavio da radi na srpskohrvatskom rečniku, iako je njegovo finansiranje ugrađeno u Zakon u kome se ne pominje srpskohrvatski jezik.“

Profesor Miloš Kovačević se osvrnuo i na Zakon o jeziku i pismu iz 1991. godine u kome, po njemu, nije pravilno preciziran službena i javna upotreba jezika, pa se „zato u školama može koristiti kao jezik u javnoj upotrebi, na primer i dorćolski.“

A taj zakon je ujedno i povratak ćirilici. „Može se nazvati i revizijom budućnosti srpske države i naroda“, rekao je profesor Miloš Kovačević.

Glas javnosti/V08S