Jasna i koncizna komunikacija je nešto što je svojstveno odraslim osobama, i to ne uvek. Deca, sa druge strane, nekada ne umeju da svoje misli donesu do roditelja na takav jedan način, naročito ukoliko je reč o složenim emocijama. Zato je od velike važnosti da roditelji umeju da na pravi način čuju ono što dete ima da kaže, čak i ako to zahteva čitanje između redova. Koje rečenice mališana se ne smeju zanemarivati?
Sticanje samopouzdanja je proces koji traje, a formiranje svesti i tome počinje još u najranijem detinjstvu. Ukoliko dete ima poteškoća u prihvatanju slike o sebi, ono će to reći na neki od ovih načina:
Naravno, nije jednostavno napraviti razliku između trenutnog osećaja usamljenosti i nečega mnogo ozbiljnijeg, pa je zato jako važno čuti dete i dopustiti mu da objasni šta ga tišti. "Ohrabrujem roditelje da uvek "dublje zakopaju" ne bi li istražili šta je uzročnik detetovog stresa i nesigurnosti", navela je Činve Vilijams, licencirana savetnica, u intervjuu za Hafington Post.
Posebnu pažnju bi roditelji trebalo da udele detetu koje u bilo kakvom kontekstu spomene bilo šta što ima veze sa samopovređivanjem. Ovakve izjave mališana nikada ne treba prihvatati olako, niti kao šalu, jer se u večini slučajeva iza njih krije nešto ozbiljno.
"Dete verovatno neće direktno reći da želi sebi da naudi, ali rečenice poput navedenih roditelji bi trebalo da shvate jako ozbiljno. Važno je da dete koje kaže ovako nešto uvek pitate za pojašnjenje i istražite šta ga je navelo na takve misli", navodi Vilijams.