Upravo zato, teško je pronaći efikasno sredstvo discipline, te roditelji neretko pribegavaju metodama, koje iako su blaže od batina, nisu baš smirujuće niti su korisne.
Da bi kažnjavanje dece dalo rezultate, roditelji treba da razumeju korene lošeg ponašanja, kaže dečji psiholog dr Vanesa Lapoint, autor knjige "Disciplina bez oštećenja".
"Kada su deca ponašaju loše, ona u suštini ne uspevaju da kontrolišu svoja osećanja, odnosno postaju neregulisana. Oni zapravo nisu mogli da donesu drugačiju odluku od one koju su doneli u tom trenutku. Kada se suočimo sa izazovnim ponašanjem deteta, naš posao je da se pobrinemo da regulatorni deo dečjeg mozga bude staložen i smiren. Zatim, treba da postavite njhova očekivanja za sledeći put", ističe ona.
Decu ne treba primoravati na poslušnost ili manipulisati njima, a dr Vanesa kaže da su ovo pet najčešćih metoda disciplinovanja koja deci zapravo nanose štetu.
1. Zaboravite na tajm-aut metodu
Tajm-aut je po definicije prekidanje, slabljenje veze roditelj-dete. "Roditelj možda misli da detetu daje trenutak da se smiri i razmisli o svom ponašanju, ali ono što dete čuje jeste: Moraš da odeš od mene i možeš ponovo da pristupiš tek kada budeš spreman da uradiš ono što kažem", objašnjava Lapoint i dodaje da ova metoda narušava vezu koja je neophodna u dečjem mozgu kako bi se razvila samokontrola.
Umesto toga, trebalo bi da budete uz njih dok su frustrirani i da budete čvrsti, ali ljubazni. Vaše dete će uspeti da se kontroliše mnogo bolje ako zna da je njegova veza sa vama čvrsta i da može da vam veruje.
2. Ne pretite negativnim posledicama
Umesto kaznama kao što su batine ili zabrana izlazaka iz kuće, neki roditelji se okreću metodi "oko za oko, zub za zub". Odnosno oni postupaju prema ideji da kazna treba da odgovara zločinu, primera radi: "Ako udariš psa palicom, ja ću ti oduzeti te palice". Ovo podriva poverenje i nije vredno cene.
3. Prestanite da nudite nagrade za dobro ponašanje
Nagrade imaju slične posledice kao i nedostatke. Kada roditelju kažu: "Radi ono što ja kažem i dobićeš nešto zabavno. Ako ne radiš ono što kažem, ta privilegija je oduzeta", poverenje dece je narušeno i oni se osećšaju nesigurno. Što je još gore, ako je to način da zadrže recimo neke dobre rezultate u školi ili na treningu, dete sa lošim ocenama moglo bi da doživi sebe kao "loše dete".
4. Prestanite da zahtevate izvinjenje
Ako vam je važno da čujete od deteta da mu je žao, svakako treba da ga naučite takvom ponašanju. Međutim, izvinjenje nije isto što i osećanje stvarnog žaljenja ili empatije. Nemojte se zadovoljiti praznim izvinjenjem, pokažite im šta znači imati osećanja prema drugima i da ste povređeni i iskreno izvinjenje će uskoro doći samo od sebe.
5. Izbegavajte postavljanje nejasnih granica
Jasno, ne želite da udarite svoje dete. Ali, izostanak jasnih granica ili smernica za pošavanje ne čini im nikakvu uslugu i može da bude recept za katastrofu. "Deca se ne snalaze dobro u svetu u kome nema jasne rutine, strukture ili čak i granica. To čini da idu kao muve bez glave u ovom velikom prostoru života, a bez pravog usmerenja", ističe Lapoint.
Pomerati granice je prirodan, zdrav način da se testira i istraži svet. Ali, postavljanje specifičnih pravila deci za prihvatljivo ponašanje (poput da ne udarai ne grize druge ili određivanje vremena kaa se ide na spavanje) pomaže im da se osećaju bezbedno.