Saveti lekara: Šta ne sme da jede dete do treće godine

Tragedija na letovanju pokrenula je važno pitanje – šta deca do treće godine nikako ne bi smela da jedu?

Pedijatar Aleksandra Vukov upozorava roditelje na opasnosti određenih namirnica, daje savete kako da izbegnu gušenje i ističe šta je neophodno poneti na put sa malim detetom

Nažalost, u letnjoj sezoni stižu i tužne vesti. Trinaestomesečna beba iz Srbije preminula je nakon što se ugušila hranom tokom odmora na Halkidikiju. Obdukcija je potvrdila da je uzrok gušenja konzumiranje orašastih plodova, koji su se zaglavili u disajnim putevima mališana.

Ova tragedija podseća roditelje na opasnosti koje određena hrana može predstavljati za najmlađe. Koja hrana sve može izazvati gušenje i kako sprečiti ovakve nesreće, pojašnjava pedijatar i alergolog, dr Aleksandra Vukov.

„Dete od 13 meseci nikako ne bi trebalo da jede orašaste plodove. Preporuka pedijatara – a ja sam i alergolog – jeste: nikako do treće godine“, kazala je doktorka Vukov i dodala:

„Deca već u prvoj godini imaju sve te reflekse da se sama hrane, da stavljaju hranu u usta. U drugoj godini oni već u usta, nos, uši stavljaju sve što im dođe pod ruku. Prosto, to je faza kada su zaista pune urgentne pedijatrijske ambulante, jer deca iz radoznalosti sve stavljaju. Nije retka situacija da deca u drugoj ili trećoj godini to rade.“

„To je ogroman stres, posebno kada je neko vaš. Ne mora da bude dete. Postoji jedan pokret gde se dete stisne ispod grudne kosti, ispod dijafragme, da probamo da izbijemo ako je tu negde. Zvati odmah Hitnu pomoć, uvek oboriti na bok i probati da taj disajni put bude otvoren – šta god da se desi“, naglasila je doktorka Vukov.

Tokom putovanja s malom decom, roditelji često prave grešku pokušavajući da im uvedu novu hranu – što može biti rizično, upozorava dr Vukov.

„Koliko god je za nas odrasle izazov da probamo nešto novo – novu hranu, neki lokalni specijalitet – to se ne odnosi na malu decu. Njima ne treba uvoditi nove namirnice tokom odmora“, naglašava dr Vukov.

„Ako dete pije određenu mlečnu formulu, ponesite je sa sobom, jer je detetov organizam i metabolizam naviknut na nju. Nema potrebe da menjate navike zbog deset dana odmora. Nikada ne znate kada dete može ispoljiti alergijsku reakciju na novu hranu“, dodaje ona i savetuje:

„Preporuka je da roditelji, kada idu na put sa malim detetom, ponesu hranu koju dete voli i na koju je naviklo – upravo da bi izbegli rizike i stresne situacije.“

Minuti odlučuju: Kako sprečiti gušenje hranom kod dece

Gušenje kod male dece može da nastupi za svega nekoliko minuta ako dođe do potpunog začepljenja disajnih puteva, upozorava dr Aleksandra Vukov.

„Ako se nešto zaglavi tako da ne možete da udahnete – to su minuti u pitanju. Dete ne mora da ispusti nikakav zvuk, samo poplavi kada se potpuno obustavi protok

kiseonika. Disajni putevi su veoma uski, hrskavice nisu zrele, tako da što je dete mlađe, opasnost je veća“, objašnjava doktorka.

Važno je kako dete jede – ne samo šta jede

„Dete nikako ne sme da jede u polusedećem položaju ili dok trčkara po kući. Disajni putevi i digestivne cevi još nisu dovoljno razvijeni. Mali su to prečnici, zato postoji kultura ishrane i učenje deteta da jede kako treba – da sedi za stolom, u svojoj stolici, sa escajgom ispred sebe. Ali mi, kao roditelji, tu kulturu ishrane smo izgubili, ne znam iz kog razloga“, kaže ona.

„Dete mora da sedi i da uči kako se žvaće, kako se guta. To su veštine koje se postepeno usvajaju. Roditelji su često nestrpljivi oko uvođenja novih namirnica, ali postoji razlog zašto se neke uvode sa šest meseci, neke sa osam, neke tek sa godinu dana. Apelujem da se slušaju pedijatri – ništa nije bez razloga“, poručuje dr Vukov.

Šta deca smeju da jedu sa godinu dana – a šta nikako ne smeju?

„Sa godinu dana deca zaista mogu da jedu skoro sve – osim orašastih plodova“, kaže dr Aleksandra Vukov i objašnjava:

„Međutim, ta hrana mora da bude isečena na vrlo male zalogaje i roditelji moraju da prate dete dok jede. Ako dete ima samo jedan ili dva zuba, ono nema čime da žvaće. Zato je neophodno da hranu usitnite toliko da može da je zgnječi tim zubićima i proguta bezbedno.“

Bez čega porodica sa malim detetom ne sme da krene na put

„Na put nikako ne treba kretati bez osnovne putne apoteke prilagođene malom detetu“, savetuje dr Aleksandra Vukov.

„Pre svega, probiotici – njih treba davati nekoliko dana pre puta i tokom boravka na odmoru. Zatim, obavezno poneti sredstvo za rehidrataciju, za slučaj da dete dobije stomačni virus, jer promena klime i ishrane može izazvati proliv“, objašnjava ona.

„Uvek treba imati i lek za skidanje temperature – poput paracetamola ili brufena – kao i sredstvo protiv ujeda insekata, te zaštitni faktor 50, jer deca ne smeju biti izložena suncu s nižim faktorom, kapica“, dodaje doktorka Vukov.

Ujedi pčela i osa: Kada su bezazleni, a kada opasni?

„Kod uobičajenih ujeda pčela ili osa, dovoljno je staviti hladan oblog, dati antihistaminik i naneti lokalnu kremu koja hladi i smanjuje svrab“, objašnjava dr Aleksandra Vukov.

„To su najčešće blage, lokalne reakcije i one se tretiraju simptomatski. Međutim, ne daj bože da dete počne da otiče, da teže diše, preznojava se ili mu ruka naglo otekne – tada se odmah mora pozvati Hitna pomoć“, upozorava ona.



Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU