Uspeh buntovne dece u odraslom dobu mogao bi biti rezultat njihove sebičnosti i stavljanja sopstvenih interesa na prvo mesto
Roditelji često ne razumeju zašto su njihova deca bezrazložno tvrdoglava, neposlušna i buntovna i misle da je problem u načinu na koji su vaspitana. Teško je razumeti razloge za osporavanje roditeljskog autoriteta, ali zaista nema mesta za brigu.
Prema istraživanju objavljenom na ResearchGate-u, deca koja su veoma tvrdoglava i buntovna, odnosno koja manje slušaju odrasle, imaju više šansi da u budućnosti postanu uspešni ljudi. Istraživanje je pratilo razvoj 3.000 dece uzrasta od osam do 12 godina, od 1968. godine do danas.
Naučnici su beležili sve podatke o njima, kao što su koeficijent inteligencije, socioekonomski status, porodična situacija, dnevne aktivnosti i školske ocene, kao i njihove stavove i ponašanja. Kada su, posle godina istraživanja, sumirali sve podatke, naučnici su došli do saznanja da su tvrdoglavi i buntovni ljudi bolje prošli u današnjem svetu od dece koja su bila uzorna i poslušna.
Studija je pokazala da deca koja se obično prkose autoritetu imaju tendenciju da preispituju stvari oko sebe i razmišljaju van okvira. Naučnici su otkrili da im je ova buntovnost dala kreativnu prednost kada su u pitanju nove ideje ili pokretanje posla.
Oni koji su u detinjstvu važili za buntovne, neposlušne i tvrdoglave, kasnije su postavljani na važne pozicije u različitim kompanijama i zarađivali više novca od onih koji su imali bolje ocene i bili disciplinovaniji u detinjstvu.
Prema analiziranim varijablama, naučnici su utvrdili da uspeh buntovne dece u odraslom dobu može biti rezultat njihove sebičnosti i stavljanja sopstvenih interesa na prvo mesto. Pošto se ne pridržavaju pravila koja im se nameću, postaju stručnjaci u pregovorima i traženju bolje plate, a tvrdoglavost ih uvek tera da traže najpovoljniju opciju za sebe.
Glas javnosti/ A03S