Misteriozno ostrvo na Jadranu: Turistima nije dozvoljen ulaz

Na samo nekoliko kilometara od istarske obale u Hrvatskoj, duboko skriven u raskošnom zelenilu Brionskog arhipelaga, nalazi se ostvo o kojem se decenijama šapuće — Vanga. Ovaj mali komad raja, skoro pa nedostupan "običnim smrtnicima", nosi pečat jedne epohe, političke moći i luksuza nedostižnog za većinu.

Zovu ga "Titov raj", jer je upravo Josip Broz Tito od njega stvorio svoje lično utočište, daleko od očiju javnosti.

Na Vangi su se pisali delovi istorije koji su oblikovali sve. Naime, baš tu je udaren temelj Pokretu nesvrstanih. I dok je ostatak Briona danas otvoren turistima, ovo ostrvo ostaje obavijeno velom misterije. Sačuvana priroda, najseverniji zasad mandarina, strogo čuvane morske dubine i tragovi jednog čoveka koji je želeo svoj mir — sve to čini Vangu jednim od najfascinantnijih i najmanje poznatih mesta u Hrvatskoj.

Otkrivamo koji je najsrećniji grad na svetu: Nije više Finska

Ostrvo Vanga prostire se na površini od 19,84 hektara, a njegova obala duga je 2,65 kilometara. Prekriveno je gustom mediteranskom vegetacijom, a pažljivo je podeljeno na dva dela — severni, koji je služio za stanovanje, i južni, koji je bio poslovnog karaktera. Na severu su se nalazile stambene zgrade i voćnjaci, dok su na jugu bili vinogradi, podrumske prostorije i pomoćne zgrade.

Na ostrvo kročio samo mali broj ljudi

Do pedesetih godina prošlog veka, ostrvo je bilo potpuno nenaseljeno. Tada je Josip Broz Tito počeo da ga uređuje kao svoju privatnu rezidenciju, u koju je dolazio da se odmori i da, kako su mnogi verovali, izbegne znatiželjne poglede čak i svojih najbližih saradnika. Njegova rezidencija na Vangi bila je opremljena vinskim podrumima, posebnom "slovenačkom sobom", ribarskim i indonežanskim salonom, ali i drugim prostorijama koje su bile rezervisane isključivo za njega i njegove najbliže goste.

Ko je imao privilegiju da kroči na ovo ostrvo, bio je deo uskog kruga ljudi. Tito je dovodio samo probrane goste — državne lidere, lične prijatelje, saradnike. Među njima su bili i Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, koji su 1956. godine zajedno s Titom na Vangi potpisali deklaraciju kojom je osnovan Pokret nesvrstanih. Ovo mesto, iako izolovano, bilo je tačka susreta svetskih ideologija i odlučivanja o pravcima kojima će mnoge zemlje krenuti.

Prirodna vrednost ostrva

Pored političkog značaja, Vanga ima i prirodnu vrednost. Tu se nalazi najseverniji zasad mandarina u Hrvatskoj, koji je posađen sedamdesetih godina prošlog veka, kao i jedno od najbolje zaštićenih morskih područja u zemlji. Bogat riblji fond i očuvana biološka raznovrsnost čine ovo more dragocenim resursom koji se strogo čuva.

Iako je deo Nacionalnog parka Brioni, pristup ostrvu je i dalje strogo ograničen. Dozvolu imaju samo visoki politički zvaničnici, a šira javnost može samo da nagađa kako zaista izgleda svakodnevica na mestu gde je istorija ostavila neizbrisiv trag. I baš zato, Vanga ostaje simbol nedostupnog luksuza, političke moći i tišine koja čuva mnoge tajne.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU