KAKO MOTIVISATI DETE KOGA NAIZGLED NIŠTA NE ZANIMA : Roditelji, ima rešenja
Autor: Glas javnosti
Usled preteranog korišćenja telefona ili igranja igrica, deca gube kontakt sa realnošću i motivacijom. Roditelji su često očajni jer ne znaju kako da motivišu svoje mališane da rade nešto drugo i možda pametnije od provedenog vremena ispred ekrana ili telefona.
Iako je za decu tipično da ih ne motivišu stvari koje ne vole, takođe nije ni dobro da nisu motivisani da bilo šta rade. Postoji mnoštvo razloga zbog kojih dete nije potpuno motivisano, ali da lenjost obično nije jedan od njih.
Nauka nam govori da nedostatak motivacije ima neke veze sa nedovoljnim uticajem neurotransmitera nazvanim dopamin 1.
Stvari koje mogu smanjiti efikasnost sistema dopamina uključuju:
- Stres
- Nedostatak pažnje
- Traume poput zlostavljanja, prirodnih katastrofa, nasilja i smrti voljene osobe
- Mentalni poremećaji poput depresije
- Zavisnost od supstanci
1. Nekada nisu domaći zadaci ono što bi ih pokrenulo na akciju
Ako vašem detetu nije stalo do obavljanja domaćeg zadatka ili kućnih poslova, ali na drugim poljima iskazuje aktivnost i motivisanost, poput igranja video igara ili druženja sa prijateljima, ovde imate stvarni problem sa motivacijom. Međutim, ako vaše dete ne zanima skoro ništa, posebno higijena, onda se možda nešto drugo događa i morate obratiti više pažnje da biste shvatili šta se događa piše superigračke.rs
- Zdravlje vašeg deteta je na prvom mestu
Ako vašem detetu u svemu nedostaje motivacije, provedite neko vreme posmatrajući njegovo ponašanje. Potražite znakove mentalnih problema poput depresije ili anksioznosti. Recimo, nedostatak interesa ili zadovoljstva kao odgovor na prijatna iskustva, simptom je depresije. Ako sumnjate da vaše dete ima mentalnih problema, potražite stručnu pomoć́ što je pre moguće. Ako je neki od ovih simptoma u pitanju, veoma je teško vratiti dete u kolosek. Nijedna motivacijska strategija neće funkcionisati sa ovim zdravstvenim stanjima.
3. Uloga u nedostatku motivacije
Otkrijte da li zavisnost od droga igra ulogu u nedostatku motivacije vašeg deteta. Takođe saznajte da li ga neko zlostavlja ili ima problem sa nasiljem sa kojim niste upoznati. Ponekad se deca previše plaše da kažu roditeljima kada se susretnu sa ovim problemima. Takođe im može nasilnik zapretiti da nikome ne kažu.
Deca koja imaju problem sa nedostatkom koncentracije, često su lenja i nemotivisana.
4. Fokus
Ali, ne pokazuje svako dete ove simptome. Kod neke dece teže je uočiti ovaj problem, pa stoga ne dobijaju pomoć koja im je potrebna. Stoga, ako primetite da vaše dete ima problema sa fokusiranjem, obratite se psihijatru ili lekaru deteta. Nedostatak koncentracije takođe može biti simptom depresije. Takođe možete pitati učitelje u školi da prate bilo kakve poremećaje učenja.
- Smanjite stres u životu deteta
Stres je najčešći demotivator. Čak i ako vaše dete ne pokazuje znake stresa, vrlo je moguće da se bori sa tim unutar sebe. Ovo je nekoliko uobičajenih uzroka stresa sa kojima se deca suočavaju u svakodnevnom životu:
Nažalost, najčešći stres kod dece se javlja od njihovih dobronamernih roditelja.
Kada se dete čini nemotivisanim, njegovi zabrinuti roditelji pokušavaju da mu pomognu. Prvo mogu početi sa ohrabrivanjem i podsticanjem, što se brzo pretvara u mučenje, a zatim i kažnjavanje. Dete koje na početku ne voli samo domaće zadatke sada se bori da pronađe motivaciju za bilo šta zbog hroničnog stresa.
Ovaj problem je raširen tokom učenja na daljinu.
U martu 2020. godine svet se preokrenuo kada su škole naglo zatvorene i učenici primorani da započnu učenje na daljinu bez ikakvih priprema. Nisu mogli da izađu napolje da se igraju ili da se vide sa prijateljima. Bilo je to vrlo stresno iskustvo za decu.
Mnoga deca nisu bila motivisana i nisu mogla da se fokusiraju na času. Uznemireni roditelji počeli su da nadgledaju časove, prateći domaće zadatke i terajući ih da uče. Zamislite koliko su stresa iskusili. Na kraju su izgubili interesovanje za gotovo sve. Kada su se roditelji još više potrudili da to poprave, deca su se ili upustila u borbu za prevlast ili su postala povučenija. Postaje sve gore i gore. Ako ste pratili preko detetovih ramena tokom učenje na daljinu, već́ znate da to ne motiviše vaše dete.
Rešenje?
Naučite da popustite. Decenije studija potvrdile su da je autonomija urođena biološka potreba čoveka. Vaše dete neće razviti unutrašnju motivaciju koja mu je potrebna za uspeh u životu sve dok i dalje pokušavate da kontrolišete njegovo učenje i da ga stresirate. Ne samo da neće uspeti u školi, već́ će ih hronični stres naterati da izgube motivaciju da rade bilo šta. Na duže staze, hronični stres može dovesti do simptoma depresije i anksioznosti.
SKINI APLIKACIJU
.png)
