Kolika bi nam krila bila potrebna da bismo leteli
Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sigurno vam se, bar jednom, u životu dogodilo da poželite da imate krila – naročito dok ste bili deca. „Lajv sajens“ napravio je zanimljivu temu upravo o tome: koliko bi zapravo krila bilo potrebno ljudima pod uslovom da mogu da lete.
„Od mnogih čudesnih stvari koje ljudi mogu da urade, ljudi nisu nikad uspeli da lete sopstvenom snagom. Ali, kada bismo mogli to da radimo, kolika bi nam bila krila? Naravno, odgovor zavisi od veličine osobe. Ali neko teži oko 70 kilograma i visok je najmanje metar i po, pa bi imao raspon krila od oko šestmetara“, rekao je Taj Hedrik, profesor biologije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu.
„Što sam smatrao iznenađujuće malim“, dodao je on.
Ptičja krila ili krila slepog miša?
Hedrik je došao do ovog broja koristeći jednačinu koju je razvio Robert Nads, viši predavač biologije na Univerzitetu u Mančesteru. Nads je ovu jednačinu opisao u radu objavljenom 2007. godine u časopisu „Journal of Avian Biology“, gde je proučavao kako se karakteristike ptičjih krila skaliraju u odnosu na telesnu masu.
Međutim, u ovom hipotetičkom scenariju ne možemo jednostavno pričvrstiti par krila i završiti priču. To bi zahtevalo potpunu reorganizaciju naše anatomije. Ako želimo da letimo, potrebne su nam i druge karakteristike, pored krila.
„Prvo, moramo razmotriti kakva bi to krila bila. Klasičan prikaz anđela oslikava letećeg čoveka sa velikim, pernatim krilima koja izlaze iz leđa. Anatomski, to bi zahtevalo poseban rameni zglob“, objasnio je Majkl Habib, istraživač u Institutu za dinosauruse u Prirodnjačkom muzeju Los Anđelesa.
Ta krila bi, takođe,zahtevala moćne mišiće koji bi se protezali od grudnog koša do leđa.
Prema Habibu, krila nalik krilima slepog miša imala bi više smisla za ljude. U tom slučaju, cela ruka i šaka bi se pružile, stvarajući taj raspon krila od šestmetara. Ta bi krila bila obložena tankom, kožastom membranom.
„Ali, da bismo zaista leteli, ostatak našeg tela morao bi da proizvede dovoljno snage, što bi zahtevalo snažne mišiće. Kod ptica, prosečno 16% do 18% njihove mišićne mase otpada na mišiće za letenje, a kod nekih čak i do 30%, najviše u grudima. To važi i za slepe miševe, iako je kod njih masa raspoređena kroz više različitih mišića. To ih izdvaja od životinja koje ne lete,“ rekao je Habib.
„Ne možete mnogo mahati dok ste blizu tla,“ dodao je Hedrik.
Glas javnosti /S04S
Kod ljudi bi to izgledalo pomalo smešno. „Imali biste ogromne grudi koje izbijaju napred,“ rekao je Habib, „i super, super mišićava leđa.“
Takođe, način na koji bismo leteli zavisi od anatomije.
„Ne lete svi na isti način,“ napomenuo je Habib.
Kakvo poletanje bi odgovaralo čoveku
Postoji nekoliko tipova leta, a svaka leteća vrsta specijalizovana je za drugačiji stil – lepršanje, klizanje, lebdenje ili jedrenje. Svaki od ovih stilova zahteva drugačiji oblik krila. Na primer, ptice koje stalno mašu krilima imaju kraća i snažnija krila, dok ptice koje lebde, poput albatrosa, imaju znatno duža krila u odnosu na telo. Ljudi, s obzirom na svoju veličinu, verovatno bi spadali u jedriličare.
Tu je i problem poletanja, posebno s krilima dugim šest metara i nalik onima kod slepih miševa. S krilima te veličine, ne bismo mogli jednostavno da zamahnemo i uzletimo.
„Ne možete mnogo mahati dok ste blizu tla,“ dodao je Hedrik.
Habib predlaže tzv. kvadrupedno poletanje, pri kojem bi svi udovi bili na tlu pre skoka u vazduh. Pterosaurusi, koji su među prvim kičmenjacima razvili sposobnost letenja pre više od 200 miliona godina, verovatno su koristili ovu tehniku, pokazuje rad iz 2010. Godine čiji je Habib koautor i koji je objavljen u časopisu „PLOS One“. Neke vrste slepih miševa, poput vampirskih, takođe hodaju i trče na sve četiri pre nego što polete.
Naravno, ljudi su u evolutivnom zaostatku. Leteće životinje usavršavale su svoju anatomiju za let milionima godina.
„Bilo bi nam potrebno mnogo drugih prilagođavanja koja su ptice razvijale kroz vreme,“ zaključio je Hedrik.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
