Koliko je teška zlatna poluga

Zlato je vekovima simbol stabilnosti i sigurne investicije, a najčešće se čuva i trguje u obliku poluga. Upravo te poluge mogu biti različite težine - od onih sitnih, pogodnih za privatne investitore, do ogromnih i teških koje drže banke.

Zlato je bezvremenski i pouzdan način čuvanja bogatstva i ovaj plemeniti metal se prvenstveno skladišti i trguje u obliku zlatnih poluga.

Kada se spominje trgovina zlatom, neizostavno je spomenuti uncu - jedinicu mere mase. U međunarodnoj trgovini zlatom, srebrom i platinom koristi troj unca, koja je 31,1 grama. Naziv jedinice verovatno potiče od francuskog grada Troa, gde su u Srednjem veku održavane velike sajamske trgovine. Kotacije zlata na berzi u dolarima, funtama i evrima tradicionalno se izražavaju u ovoj jedinici.  U oktobru 2025. godine cena zlata dostigla je 4350,7 dolara (maksimum) po unci.

U Srbiji prosečna težina jedne zlatne poluge iznosi 12,5 kilograma, dok je u Rusiji težina poluga i kovanica fiksna u gramima prema GOST standardima, ali se njihova vrednost i dalje izračunava na osnovu globalne cene po unci. Sadržaj metala u investicionim i komemorativnim novčićima usaglašava sa međunarodnim standardom. 

Težina zlatne poluge može se kretati od 1 grama do približno 13 kilograma, u zavisnosti od njene namene i zemlje porekla. Manje poluge se proizvode za privatne investitore i maloprodaju, dok se veće proizvode za potrebe Vlade. Na primer, u Rusiji se proizvode velike zlatne poluge težine između 11 i 13,3 kilograma.

foto: unsplash

Standardne zlatne poluge su potrebne za bankarske transakcije, skladištenje rezervi, izvoz i međunarodna poravnanja. Retko se prodaju privatnim investitorima. Ove poluge se proizvode u obliku skraćene piramide sa oznakama koje sadrže informacije o zemlji porekla, proizvođaču, broju poluge, težini i finoći. 

Čistoća zlata od koga su izlivene zlatne poluge u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosi 999/1000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 procenata čistog zlata, isto kao i u Rusiji. Meko i savitljivo, čisto zlato se lako savija i grebe, što ga čini nepogodnim za nakit. Nakit se obično pravi od četrnaestokaratnog zlata (58,5 odsto čistog zlata) i osamnaestokaratnog zlata (75 odsto). Ostatak legure čine bakar, srebro i drugi metali, koji povećavaju čvrstoću i otpornost na habanje komada.

Zlatne poluge se proizvode kao liveno ili štancano zlato. Tradicionalno, rastopljeno zlato se sipa u kalupe, zatim se obrezuje i polira. Ova metoda se obično koristi za relativno velike težine 20 grama ili više.

Da bi se proizvele štancovane poluge, zlato se prvo valja u ravnu pločicu, a zatim se pod presom štancuju u željeni oblik. Ovo proizvodi ingote težine do 500 grama. Zlatne poluge se mogu kupiti u bankama koje nude ovu uslugu. Pored zlata, dostupne su i srebrne, platinaste i paladijumske poluge. Ključno je pažljivo čuvati plemenite metale i njihovu dokumentaciju kako bi se sprečila oštećenja.

Koliko je teška najteža poluga

Najveća zlatna poluga na svetu, teška preko 300 kilograma, proizvedena je u Dubaiju, a prethodni rekorder bila je poluga teška približno 250 kilograma, izlivena u fabrici Micui Majning end Smelting u Japanu. Takve poluge su nelikvidne na tržištu i ne koriste se za trgovinu.

Najmanja zlatna poluga dostupna u bankama teži 1 gram, a druge manje poluge, težine 2-10 grama, pogodne su za čuvanje malih iznosa. Male poluge su veoma likvidne i mogu se lako kupiti ili prodati preko banaka i dilera.



  Glas javnosti R02S 

SKINI APLIKACIJU