Kako je svojevremeno objašnjeno u programu HRT-a Alpe Dunav Jadran, to je jedna od najkraćih reka u Evropi ako se računa samo njen nadzemni tok, ali i najduža ponornica u slovenačkom kršu, duga 89 kilometara.
Jedinstveni tok
Škocjanske pećine kriju jedan od najvećih podzemnih kanjona na svetu, dug oko 3,5 kilometra, širok između 10 i 60 metara, a na nekim mestima visok i do 140 metara. Početak turizma u Škocjanskim pećinama datira iz 1884. godine, kada su organizovani prvi obilasci sa vodičem. Godine 1853. godišnje ih je posećivalo oko 150 posetilaca, početkom 20. veka oko tri hiljade.
Već 2006. godine posetilo ih je oko 90.000 ljudi. Sadašnja staza koju posetioci koriste duga je oko 3.000 metara i ima oko 500 stepenica, a cena ulaznice je 16 evra za odrasle i 7,5 za decu. Za decu do šest godina ulaz je besplatan.
Jadransko more
Po njoj je nazvano rimsko naselje „Fons Timavi“, a pominju je antički pisci. Na primer, Vergilije je pisao da ima devet izvora, dok Livije govori o oblasti „Lacus Timavi“ koja odgovara obalnom pojasu između dva današnja mesta: San Đovani di Duino i Liserta. Plinije, pak, pominje dva ostrvca na ivici lagune gde su se nalazile rimske vile i kupatila. Iz ovoga se može zaključiti da je ovaj kraj, bogat prirodnim lepotama, tada bio trgovačko i saobraćajno središte, piše na stranicama Alpe Dunav Jadran.
Timava je kraška reka ponornica koja je kroz istoriju intrigirala mnoge naučnike i umetnike zbog svog jedinstvenog toka iznad i ispod zemlje. Njena posebnost je u tome što protiče kroz tri države, u svakoj menja ime, a veliki deo svog toka provodi pod zemljom, što je karakteristično za kraške reke.
Ovakva pojava je rezultat dejstva vode na rastvorljive stene poput krečnjaka, što dovodi do stvaranja podzemnih šupljina, jama i kanala. Škocjanske pećine, gde reka ponire, upisane su na Uneskovu listu svetske baštine zbog izuzetne geološke i geomorfološke vrednosti.
Glas javnosti/ N01S
