Misteriozno blago koje je šokiralo naučnike

Na lokalitetu Grad Davida u Jerusalimu, arheolozi su otkrili zlatni prsten star oko 2.300 godina, ukrašen crvenim dragim kamenom. Pronađen je svega nekoliko koraka od mesta gde se nekada nalazila biblijska Kovčeg zaveta

Zlatni prsten pronađen je tokom iskopavanja na prostoru nekadašnjeg parkinga Givati, u okviru projekta koji zajednički sprovode Uprava za antikvitete Izraela i Univerzitet u Tel Avivu, uz podršku udruženja Elad, unutar Nacionalnog parka Jerusalimskih zidina.

Članica iskopavačkog tima Rivka Lengler ispričala je kako je jedan od istraživača prsten pronašao dok je prosijavao zemlju, u početku misleći da je predmet novijeg datuma:

"Kada sam pogledala prsten, odmah mi je bilo jasno da je reč o nečemu drevnom. Pozvali smo arheologe, svi su se okupili i divili se nalazu. Bilo je zaista uzbudljivo," ispričala je Lengler.

Drugi prsten pronađen u manje od godinu dana

Ovo je drugi zlatni prsten koji je pronađen na istom lokalitetu u periodu kraćem od godinu dana. Obe relikvije potiču iz temelja velike arhitektonske strukture u kojoj su otkriveni i drugi dragoceni predmeti — bronzane minđuše, zlatna minđuša sa životinjskim motivom i ukrašena zlatna perla.

„Ovo je prvi put da u Jerusalimu pronalazimo ovako bogat skup zlatnog nakita iz tog perioda,“ izjavila je rukovodilac iskopavanja Efrat Boher. „Ovako izraženo bogatstvo veoma je retko u bilo kom arheološkom sloju i svedoči o imućnosti i visokom standardu života stanovnika Jerusalima tog doba.“

Zlatni nakit kao simbol prelaska u odraslo doba

Arheolozi smatraju da su ovi predmeti deo tadašnjeg običaja — mlade devojke koje su bile verene za udaju zakopavale su dečje stvari, uključujući nakit, kako bi simbolično obeležile prelazak iz detinjstva u odrasli život.

Direktor Uprave za antikvitete Izraela, Eli Eskusido, naveo je da ovo otkriće ima duboku simboliku:

„Otkriće ovih prstenova je dokaz istorijskog bogatstva Jerusalima. Ovo je ‘Jerusalim od zlata’ u svom najdoslovnijem i najopipljivijem obliku – trajno nasleđe koje otkrivamo ispod svojih nogu.“

Veza između hrama i naselja i dalje nejasna

Profesor Juval Gadot sa Univerziteta u Tel Avivu, koji vodi iskopavanja, dodao je da se tim nada boljem razumevanju odnosa između lokalnog naselja i Hrama:

„U ovom trenutku nemamo jasan način da razumemo prirodu te veze. Da bismo shvatili više o identitetu Jerusalima u helenističkom periodu, potrebna su dalja otkrića i dodatna istraživanja.“

SKINI APLIKACIJU