Muhamed (Muhammad) Rahman, koji je sa saradnicima sproveo ovo istraživanje, navodi da je drvo obnovljiv i održiv materijal koji se oduvek koristi, a da je drvo koje su oni konstruisali jače od običnog.
Oni su pomoću delignifikacije očistili mrežu celuloznih vlakana koja daje snagu drvetu, a zatim su u drvo ugradili molekule poroznog kristalnog materijala koji zadržava CO2.
Rahman navodi da se drvo sastoji od celuloze, hemiceluloze i lignina. Lignin daje drvetu boju, a kada se ukloni pomoću ekološki bezbednih hemijskih procesa, drvo postaje bezbojno. Zatim se, kako je objasnio, izbeljivačem ili vodonik peroksidom uklanja hemiceluloza.
Soumjabrata Roj (Soumyabrata Roy), vodeći autor studije, ističe da se drvo zatim natapa rastvorom koji sadrži mikročestice metalno-organskog okvira (MOF) pod nazivom Calgary framework 20 (CALF-20). MOF su materijali sposobni da adsorbuju molekule ugljen-dioksida u svoje pore.
Naučnici objašnjavaju da trenutno postoji nekoliko tehnologija za "hvatanje" ugljenika. Mnogi MOF-ovi nisu dovoljno stabilni u različitim uslovima. Neki od njih su podložni vlazi što nikako nije dobro za konstrukcijske materijale.
Međutim, profesor Džordž Šimizu (George Shimizu) sa Univerziteta u Kalgariju je sa saradnicima razvio CALF-20 koji se ističe po nivou performansi i po svestranosti u različitim uslovima.
Sledeći korak za istraživače sa Univerziteta Rajs je određivanje procesa sekvestracije i ekonomska analiza skalabilnosti i komercijalne održivosti ovog materijala.