Škripa podova, zvuci koji dopiru iz mraka i osećaj da niste sami – sve su to doživljaji koji mogu podstaći veru u paranormalno.
Zapanjujući broj ljudi veruje. Tako trećina ljudi u Velikoj Britaniji i gotovo polovina Amerikanaca veruje u duhove, spirite i druge vrste paranormalnih aktivnosti.
Prema istraživanjima, jedna od pet osoba kaže da je zapravo videla prikazu, dok jedna od deset tvrdi da je direktno komunicirala s mrtvima.
Ali može li za ove jezive pojave postojati neko realnije medicinsko objašnjenje?
Da, kažu stručnjaci, koji kao glavni uzrok navode neobično stanje poznato kao paraliza sna.
Šta je "stara veštica"?Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), paraliza sna je stanje kada ne možete da se pomerate ili govorite dok se budite ili tonete u san.
Ovo se dešava tokom specifične faze sna koja se naziva REM faza, kada je mozak veoma aktivan, ali je telo i dalje „uspavano“.
Smatra se da se najživlji snovi javljaju tokom ove faze i da se paraliza sna događa kada se osoba probudi usred nje.
Oboleli od ovog stanja često opisuju osećaj pritiska na grudima i doživljavaju halucinacije, uključujući zastrašujuće figure.
Opis ovog stanja se može pronaći u narodnim predanjima koja datiraju stotinama godina unazad, kada su ga nazivali „stara veštica“ – zbog verovanja da neka sablasna prilika sedi na grudima osobe koja doživljava ovo iskustvo.
Moderna nauka još nije uspela da objasni zašto dolazi do paralize sna, ali se zna da je češća kod osoba koje pate od nesanice, posttraumatskog stresnog poremećaja i anksioznosti.
Trovanje ugljen-monoksidomJoš jedan uzrok viđenja „duhova“ može biti daleko ozbiljniji: ugljen-monoksid.
Bezbojan i bez mirisa, ovaj gas može curiti iz loše postavljenih ili oštećenih uređaja kao što su bojlere, plinski šporeti i roštilji.
Ugljen-monoksid je otrovan i može izazvati glavobolje, konfuziju, vrtoglavicu i mučninu.
On takođe može izazvati halucinacije, što su medicinski stručnjaci povezivali s prijavama o duhovima još 1920-ih godina.
Mozak se poigrava sa vamaVideti duhove može biti i posledica abnormalnosti u mozgu, prema nekim istraživanjima.
Godine 2017, vodeći medicinski časopis objavio je priču o pacijentu od 26 godina koji je imao epilepsiju i bio podvrgnut eksperimentalnom lečenju, pri kojem su mu u mozak postavljene elektrode.
Kada su lekari simulirali regiju mozga poznatu kao „fusiformno područje za prepoznavanje lica“ (FFA), pacijent je imao zastrašujuće halucinacije.
„Tvoje lice se potpuno promenilo“, rekao je, gledajući jednog od istraživača. „Ne znam šta se dešava. Tvoje oči... menjaju se.“
Opisao je prisutne kao da izgledaju poput likova iz anime crtanih filmova.
Stimulacija FFA takođe je izazvala pojavu duginih boja oko objekata, navode istraživači.
U odvojenom eksperimentu na drugom pacijentu s epilepsijom, 22-godišnjoj ženi, stimulacija leve hemisfere mozga izazvala je osećaj „prisustva osobe“ ili „siluete“ koja nije govorila niti se kretala, ali je stajala direktno iza nje.
Ovi nalazi mogu pomoći u razumevanju zašto do polovine ljudi s neurološkim stanjem kao što je Parkinsonova bolest, koja izaziva progresivna oštećenja mozga, takođe prijavljuju viđenja sablasnih figura.
Period žalovanjaNedavna istraživanja otkrila su i zašto do polovine ljudi tvrdi da „čuje“ glas preminulog voljenog tokom perioda žalosti.
Veruje se da je to zbog načina na koji mozak kreira mentalne okvire koji pomažu ljudima da organizuju i tumače informacije na osnovu prošlih iskustava.
Na primer, kada uđemo u restoran, znamo šta da očekujemo jer smo taj proces već doživeli mnogo puta.
Slično tome, parovi postaju toliko naviknuti na prisustvo jedno drugog kod kuće da, čak i kad jedno ode, može se javiti osećaj da je još uvek tu.
Osobe koje su izgubile partnera često opisuju da mogu čuti glas supružnika, što je uobičajeno prema rečima savetnika za žalost.
Dakle, ako vidite duha – nemojte paničiti, već razmislite šta bi mogao biti pravi uzrok.
S druge strane, iako nema dokaza o životu posle smrti, to ne znači da je ta mogućnost sasvim isključena, piše Daily Mail.
Glas javnosti/D03S