Nova studija otkriva: Riđi pigment postoji već deset miliona godina

Naučnici koji stoje iza zapanjujućeg otkrića bili su Irci

Riđi pigment postoji već 10 miliona godina, nova studija je otkrila nakon što su irski naučnici pronašli fragmente molekula riđeg pigmenta u fosilizovanim žabama. Paleontolozi sa Univerziteta u Korku (UCC) otkrili su molekularne dokaze feomelanina, pigmenta koji proizvodi boju đumbira, kod vodozemaca koji datiraju pre 10 miliona godina.

JEDINI USLOV ZA UČESNIKA JE PRIRODNA BOJA KOSE: Pedeset nijansi riđokosih na festivalu u Holandiji

Kažu da će njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature Communications, omogućiti naučnicima da bolje rekonstruišu originalne boje izumrlih organizama.

Istraživanje su vodili dr Tifani Slejter i profesorka Marija Meknamara sa Škole za biološke nauke, nauke o Zemlji i životnoj sredini UCC. Radili su sa međunarodnim timom naučnika sa Univerziteta Lund, Švedska. Univerzitet zdravlja Fudžita u Japanu i Univerzitet Linji u Kini.

Dr Slater je rekao: „Ovo otkriće je tako uzbudljivo jer postavlja paleontologe na bolje mesto da otkriju različite pigmente melanina u mnogo više fosila."

DOKAZANO ZAŠTO MUŠKARCI IMAJU RIĐU BRADU, ALI NE I KOSU

„Ovo će dati tačniju sliku boja drevnih životinja i odgovoriti na važna pitanja o evoluciji boja kod životinja."

„Naučnici još uvek ne znaju kako je – ili zašto – feomelanin evoluirao jer je toksičan za životinje, ali fosilni zapisi bi mogli samo da otkriju misteriju.

Tim je izveo niz laboratorijskih eksperimenata na crnom, ri]em i belom perju da bi pratio kako se pigmenti feomelanina razgrađuju tokom procesa fosilizacije, što podržava njihova tumačenja fosilne hemije.

Viši autor studije, prof. Meknamara, rekla je: „Fosili se uvek menjaju pod uticajem toplote i pritiska tokom sahranjivanja, ali to ne znači da gubimo sve originalne biomolekularne informacije."

TAJNA DREVNOG SRPSKOG SELA: U ovom mestu rađaju se samo RIĐA DECA, i nose NEOBIČNA IMENA!

„Naši eksperimenti sa fosilizacijom bili su ključ za razumevanje hemije fosila i dokazali da tragovi biomolekula mogu preživeti kuvanje tokom procesa fosilizacije."

Ona je dodala: „Postoji ogroman potencijal da se istraži biohemijska evolucija životinja koristeći fosilni zapis, kada uzmemo u obzir hemijske promene tokom fosilizacije."

SKINI APLIKACIJU