„Razumevanje strukture aksona je važno za razumevanje signalizacije moždanih ćelija. Aksoni su kablovi koji povezuju naše moždano tkivo, omogućavajući učenje, pamćenje i druge funkcije. Ova otkrića dovode u pitanje vek razumevanja strukture aksona“, objašnjava Šigeki Vatanabe, molekularni neuronaučnik sa pomenutog američkog univerziteta i jedan od autora studije
objavljene
u časopisu „Nature Neuroscience“.
Studija, koju je vodila Žaklin Grizvold sa istog univerziteta, otkrila je nanoskopske izbočine ili „nanoperle“ duž aksona u moždanom tkivu miša. Za razliku od prethodno uočenih aksonskih perli koje se vide u bolesnim mozgovima, ovi biseri su nanorazmera i izgleda da utiču na to koliko brzo neuroni prenose signale. Uklanjanje holesterola iz aksona smanjilo je formiranje bisera i usporilo prenos signala, što sugeriše da ove strukture imaju funkcionalnu ulogu.
Kritičari su, međutim, i dalje skeptični.
„Mislim da je tačno da akson nije savršena cev, ali nije samo ova vrsta harmonike koju oni pokazuju“, rekao je Kristof Leterije sa francuskog Univerziteta Eks-Marsej, jedan od kritičara novog istraživanja.
Kritičari tvrde da bi nanobiseri mogli biti rezultat stresa rastućeg moždanog tkiva, a ne prirodnog stanja.
Da bi ovo rešio, Grisvoldov tim je analizirao žive ćelije, izbegavajući tradicionalne hemikalije za snimanje koje bi mogle da promene izgled aksona. Čak i na slikama uživo, nanobiseri su opstali. Slične formacije su takođe primećene kod češljastih meduza i valjkastih crva, dodajući kredibilitet novom otkriću.
Dok se debata nastavlja, Vatanabeov tim sada istražuje neurone ljudskog mozga u potrazi za ovim nanobiserima, strukturama manjim od stotog dela širine ljudske vlasi. To istraživanje koje je u toku moglo bi da potvrdi da li su nanoperle univerzalni aspekt biologije aksona, preneo je „Sajens alert“.
Glas javnosti /S04S