PRVI AVION u istoriji svetske ratne avijacije SRUŠIO SRBIN: Radoje Raka Ljutovac ŠOKIRAO NEMCE

U istoriji vazduhoplovstva Srbi zauzimaju neka od najznačajnijih mesta. Prvi avion koji je srušen u istoriji svetske ratne avijacije oborio je pre 105 godina srpski vojnik, Radoje Ljutovac, iznad Kragujevca. 

Tradiciju slavnih artiljeraca iz Prvog svetskog rata naša vojska nastavila je i u bombardovanju SR Jugoslavije  1999. godine. kada je oborila čuvenog američkog "nevidljivog" bombardera F-117, u Buđanovcima nedaleko od Rume.

Tokom 1915. godine autrougarske eskadrile su tri puta bombardovale centar srpske vojne industrije, grad Kragujevac. Pošto u to vreme nije bilo pravog protivavionskog naoružanja, majstori kragujevačke Vojne fabrike su prepravili poljske topove zaplenjene u balkanskim ratovima i postavili ih na obližnje brdo da brane grad.

Redov I voda Radoje Raka Ljutovac dvogledom je ugledao tri neprijateljska aviona iznad grada 30. septembra. "Verovao sam u svoju ruku i iskustvo iz artiljerije. Avion se ukazao na spravi za nišanjenje. Eto srećnog trenutka. Sada treba biti miran, staložen. Tren-dva i moja ruka povlači obarač. Iz cevi je suknuo plamen. Istog trenutka avion se zateturao, iz njegovog trupa izbio je gust dim. Zatim je krenuo ka zemlji", pričao je kasnije junak Raka, kada su ratovi već bili iza njega.

Vojnik Ljutovac je iz običnog topa srušio avion 'Dajmler', koji je pao u sam centar Kragujevca, u glavnu ulicu, baš ispred kuće u kojoj se nalazio štab Vrhovne komande. Istorijska dokumenta kažu da je on, čim je video šta je uradio, uzjahao konja i u galopu se sjurio u grad.

Ostalo je zabeleženo da se probio kroz masu radoznalog naroda koji je gledao avion u plamenu, stao mirno i vojničkim pozdravom odao poslednju poštu neprijatelju, poginulom pilotu Fon Šeferu i njegovom pomoćniku Otu Kišu.

Nekoliko dana kasnije, odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa zlatnim mačevima. Umro je 25. novembra 1968. godine.

Srbin  prva žrtva svetskog vazduhoplovstva

Drugo, po čemu je Srbija ušla kao prva u istoriju svestkog vazduhoplovstva je što je prvi vojni  pilot, poginuo na ratnom zadatku, Srbin Mihailo Petrović. Nastradao je u Prvom balkanskom ratu (1912.-1913.) kada je ispao iz aviona kojim je upravlja Kada je u maju 1912. godine pilot Petrović imao prvi samostalni let, o njemu je poznati francuski list "Figaro" na celoj strani sa fotografijom objavio tekst pod naslovom "Neustrašivi i divljenja dostojni let srpskog seržana". U Prvom balkanskom ratu iste godine pilot Mihailo Petrović je pošao na prvi borbeni let. Ostalo je zabeleženo da je, pre nego što je seo u svoj avion "dvokrilac", rekao: "Ja imam ili da se proslavim, ili da slavno poginem". I dogodilo mu se, nažalost, ovo drugo.

Posle izviđanja Esad-pašinih položaja u blizini Skadra, okrenuo je avion i krenuo nazad, na aerodrom u Barbaluši. U povratku je naleteo na oluju, u kojoj je ispao iz aviona sa visine od 1.200 metara. Poginuo je s nepunih 29 godina. Bio je prvi srpski pilot, koji je na svom prvom zadatku nastradao i postao prva žrtva u svetskom vojnom vazduhoplovstvu.

Novi podvig- obaranje “nevidljivog”

Treći podvig  po kome je  naša vojska prva u istoriji svetskog vazudhoplovstva obaranje  famozni, "nevidiljivg" F-117, što su učinili pripadnici Vojske Jugoslavije 27. marta1999. Najmoderniji bombarder je pao i to je bio šok za najveću vojnu silu, NATO alijasnu. "Stelt" je završio u srpskim njivama.

Time je mit o neoborivom američkom „nevidljivom” lovcu bombarderu F-117A srušen je pre 21 godinu. Rušenje tog mita izveo je 3. divizion 250. brigade Protiv-vazdušne odbrane, koji su avion oborili 27. marta u 20.42 sati, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i “maloj tehničkoj inovaciji”. Brigadom je komandovao pukovnik Zoltan Dani.

Na obaranje “nevidljivog” aviona F-117A, čuda američke tehnologije “potrošeno je” svega 23 sekunde! U Buđanovce je pao u 20 časova i 42 minuta. 

Dva puta u istoriji, skoro nemogućim podvizima, rušenjima dva aviona, čuda tehnike, vojska jedne male zemlje pokazala je da može da bude pretnja velikima i moćnima.

(Glas javnosti/O.M)

SKINI APLIKACIJU