Reka puna krokodila "domaćin" olimpijskoj trci?!?

Naslov zvuči nadrealno. Ali će se, izgleda, obistiniti.

Za 80 meseci, i to od 23. jula 2032. godine, počeće Olimpijske igre u Brizbejnu, a deo olimpijskih nadmetanja biće  održan i Rokhemptonu i okolnim gradovima Kvinslenda.

Veslanje će, kako je to danas najavljeno, izgleda stvarno biti u reci Ficroj. A ona je potpuno nesvakidašnji "junak" ove priče.

U stara vremena, dok su tu živeli Aboridžini za koje se verovalo da su istrebljeni sa tog područja, na njihovom, Darumbal jeziku, koji je zvanično bio proglašen "mrtvim", ta reka se nazivala Tunuba.

Zašto baš Tunuba, nije nam poznato iako je jezik nekim čudom preživeo zahvaljujući trudu nekoliko entuzijasta, ali za potrebe ove priče dodaćemo da je reka mogla komotno da se zove "Viru", "Daranh" ili "Daganh", jer, kako su to zapisali Rot 1897. godine i Leni 1904, na Darangalu to znači - krokodil.

A krokodil je jako važan za ovu priču, jer je pomenuta Ficroj reka - puna krokodila.

I, baš u toj reci, će se održati olimpijska nadmetanja u veslanju.

Ako je suditi po zvaničnom sajtu Kvinslenda, australijske savezne države, u Ficroj reci žive samo "slanovodni (odnosno, na srpskom bi se reklo morski) krokodili", ili, kako se još zovu, "indo-pacifički", a opis im je: "potencijalno agresivni".

Ali, kada se malo "zagrebe po površini", sazna se i sledeće:

Morski krokodil je najveći živi reptil na planeti Zemlji. Mužjaci mogu da narastu do težine od jedne tone, do tone i po, a dužine i do šest metara. Ženke su mnogo manje i retko kad su duže od tri metra. Opisuje se kao "veliki i oportunistički hiperkarnivorni predator na vrhu lanca ishrane", a žrtve lovi u zasedi, pa ih ili udavi i potom raskomada, ili proguta cele.

The largest reptile alive today, Crocodylus porosus, aka the estuarine crocodile. Big males can reach an uncomfortably large size of 6 meters in length and weigh in excess of 1300 kilograms… pic.twitter.com/P9YUPWRE4G

— Taylor McCoy ???? (@TM9380) September 15, 2024

Jedu i ajkule!

Morski krokodili,  ili kako se još zovu, estuarski, "će uloviti skoro svaku životinju koja uđe na njihovu teritoriju, uključujući i druge grabljivce kao što su ajkule", ali i brojne slatkovodne i morske ribe, beskičmenjake kao što su rakovi, kao i vodozemce, druge gmizavce, ptice i - sisare.

Zapravo, pronašli smo i snimak kako jedu slona...

Today I found this curious video in which you can see a big specimen of Crocodylus porosus dragging a baby Asian elephant.
I assumed it was simply scavenging, but apparently it hunted it while crossing the river with the herd.
Does anyone know anything more about the incident? pic.twitter.com/3BOi595jA8

— Manusuchus ???? (@mmujicam2000) September 2, 2024

Napadi na ljude

Možda i najpoznatiji masakr koji su krokodili pomenute vrste napravili desio se tokom povlačenja vojske Japana u bici kod ostrva Ramri ​​19. februara 1945. godine. Eustarni krokodili su, pretpostavlja se, bili odgovorni za smrt preko 400 japanskih vojnika. Naime, britanski vojnici opkolili su močvaru kroz koju su se Japanci povlačili, osudivši tako Japance na noć u mangrovama (u pitanju tip vegetacije koja se razvija na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima, a koju karakterišu uglavnom zimzelene drvenaste biljke. U oblastima umerenog pojasa na tim terenima se nalaze slane močvare, a jedna takva je bila kobna po Japance). Japanska vojska je tako bila osuđena da prenoći u staništu hiljada morskih krokodila. Mnogi japanski vojnici nisu preživeli tu noć, ali je ostalo pitanje koliko je od 400 nestalih Japanaca zapravo završilo kao žrtve napada pomenutih reptila.

Drugi veliki masovni napad je krstarenje u istočnoj Indiji gde je nesreća čamca primorala 28 ljudi u vodu gde su ih navodno progutali slanovodni krokodili.

Poznat je i napad iz 1985. godine, na ekofeministkinju Val Plumvud, koja je preživela napad i tom prilikom saznala da je savet koji je dobila "da krokodili ne napadaju kanue" bio netačan.

Kako će se onda veslati u reci punoj takvih krokodila?!

Pa, prva, važna, utešna rečenica je da su krokodili uglavnom "rezervisali" za sebe donji deo toka Ficroj reke koja je, inače, dugačka oko 480 kilometara.

Druga je, da je guverner Kvinslenda Dejvis Krisafuli uveren da će, "kad je već za australijsku decu bezbedno da veslaju tuda, biti bezbedno i za nekog Pjera i Pariza".

Pa opet, pomenuti Rokhempton se nalazi upravo u donjem delu sliva reke, te ostaje da se vidi kako će australijske vlasti obezbediti mirno i bezbrižno veslačko nadmetanje.

Glas javnosti / V02S 

SKINI APLIKACIJU