Šta bi se dogodilo ako bi Zemlja stala ?

Ako bi naša zemlja odjednom prestala da se okreće oko svoje ose, to bi bilo dovelo do kataklizmične katastrofe za veće deo površine planete.

U filmu iz 1951. Godine ,,Dan kad je zemlja stala“, vazemaljac po imenu Klatu i njegov robot Gort  su zaustavili skoro svu energetiku na Zemlji istovremeno, koristeći svoju naprednu vanzemaljsku tehnologiju. Automobili, fabrike, televizori i još mnogo toga prestaju da rade, a planeta Zemlja se bukvalno zamrzla.

Ali šta bi se stvarno desilo kad bi Zemlja stvarno prestala da se okreće oko svoje ose?

Ako bi se ovo obistinilo, posledice bi bile daleko destruktivnije nego u filmu.  Možda to ne shvatamo, ali sama rotacija je jedan od najbitnih faktora koji utiče na našu svakodnevnicu . Velika je verovatnoća da mi ne bismo bili, da je planeta Zemlja  stacionarna .

Ako bi naša zemlja odjednom prestala da se okreće oko svoje ose, to bi bilo dovelo do kataklizmične katastrofe za veće deo površine planete. Iako to ne osećamo, svi se krećemo zajedno sa planetom dok se ona rotira. Kad bi se planeta zaustavila sve bi poletelo ka istoku. Zamislite ljude,kuće, drveće, stene I još mnogo toga kao da su istovremeno lansirane  brzinom od 100 kilometara na čas. Odmah nakon toga, vetrovi orkanske snage I brzine očistili bi sve pre sobom.

Ako bi se usporavanje dešavalo postepeno, efekti bi I dalje bili apokaliptični, ali bi se odvijali tokom dužeg vremenskog perioda. Prva stvar koju bismo mogli primetiti je da Sunce vise putuje nebom tokom dana. Prividno kretanje Sunca zavisi od Zemljine rotacije, tako da ako planeta miruje, to prouzrokovalo da jedan dan traje pola godine.

Bez 24-časovnih dana na koje smo navikli, biološki procesi u našem telu bili bi izbačeni. Ritmički ćelijski procesi koji govore našim telima kada da spavamo, a kada da se probudimo, delimično zavise od redovnih promena sunčeve svetlosti da normalno funkcionisale

Atmosferski šabloni na Zemlji su takođe vezani za rotaciju planete. Ako bi planeta prestala da se okreće, to bi uticalo na način kako se kreću vazušne struje. Vetrovi dan danas igraju značajnu ulogu u kreteanju padavina I temperatura širom sveta. Bilo kakve promene u vazdušnim strujama bi dovele do toga da tamo gde se nalaze bujne šume kao što je Amazonija – postala bi pustinja poput Sahare.

Već vidimo nešto slično,iako je manjem obimu, jer klimatske promene menjaju globalne vremenske obrasce. Rezultati bi bili katastrofalni za  organizme koji zavise od odrđenog okruženja.

Zemlja bez svoje rotacije bi verovatno značila kraj uraganima. Ogromne rotirajuće oluje stvaraju Koriolisove sile koje proizilaze iz rotacije planete. Vetrovi uvučeni u oblast niskog pritiska rastuće oluje vrte se u suprotnom smeru kazaljke na satu na severnoj hemisferi I u smeru kazaljke na satu na južnoj hemisferi, što rezultira spiralnim linijama I centralnim okom koji definišu uragan.

Ovaj process je jedan od razloga zašto oluje mogu postati tako razorne- tako da bi njihovo prestanak bila jednina prednost ako bi se ovaj katalizmični događaj dogodio.

Ali planeta u nepomočnom stanju bi takođe verovatno značila kraj našeg magnetnog polja. Smatra se da magnetno polje nastaje kretanjem Zemljinog tečnog magnetnog jezgra. Naučnici ovo zovu “dinamo”, a krajnji rezultat je mreža nevidljivih linija magnetnog polja koje su rasprostranje kroz unutrašnjost planete. Gubitak tog polja bili bi daleko gori od jednostavnog gubljenja orijentacije pomoću kompasa. Zemljino magnetno polje štiti nas od kosmčkih zraka I elektromagnetnih oluja.

Koliko znamo, ne postoje planete koje se uopšte ne rotiraju.

Procesi koji formiraju planete I druga nebeska tela prirodno rezultiraju rotacijom ,što znači da se svi svetovi okreće od samog početka. Ali postoje neke planete koje se ne rotiraju.

To su svetovi koji uvek pokazuju izgledaju jer se ne rotiraju, što rezultira trajnim noćima ili danima. Gravitacione interakcije između planeta I njihovih zvezda mogu postepeno usporiti brzinu rotacije planete sve dok se tačno ne poklopi sa njenim orbitalnim periodom.

 

Mesec je dobar primer zaključavanja. Vidimo samo jednu stranu Meseca , bez obzira gde se nalazi na nebu ili u kojoj fazi se nalazi, jer je plimski zaključan sa Zemljom. Ista situacija se verovatno dešava na mnogim egzoplanetama, posebno na onima blizu njihovih zvezda gde je gravtiaciono privlačanje jače.

Iako ove planete mogu izgledati kao ekstremna mesta - zamrznute s jedne strane, zgarište s druge - neki naučnici sugerišu da bi život ipak mogao pronaći put tamo. Neki astronomi misle da bi vanzemaljski život mogao da pronađe srećni medijum u zoni sumraka zatvorenih svetova, blizu mesta gde dan prelazi u noć. Drugi su teoretizirali da bi atmosferska cirkulacija mogla održavati svetove koji su zaključani plimom, ako bi se dovoljno toplote moglo efikasno širiti širom planete.

Malo je verovatno da će se Zemlja ikada plimno zatvoriti za Sunce - predaleko smo da bi se to dogodilo. I, iako se rotacija naše planete veoma malo usporava (dan postaje duži za oko 1,7 milisekundi svakog veka), naša planeta nikada ne bi trebalo da prestane da se okreće oko svoje ose u potpunosti. To je nešto na čemu treba biti zahvalan.

Glas javnosti/Astronomy

SKINI APLIKACIJU