Stvoren robot manji od zrna soli
Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Naučnici sa univerziteta u Pensilvaniji i Mičigenu uspeli su da naprave robota manjeg od milimetra, opremljenog sopstvenim računarom, motorom i senzorima. Iako su nanomašine kakve poznajemo iz naučne fantastike još uvek daleka budućnost, ovaj mikrorobot, manji od zrna soli, predstavlja revolucionarni korak ka tom cilju.
Prvi robot koji oseća, misli i deluje
Decenijama je mogućnost stvaranja mikroskopskog robota koji može samostalno da se kreće, oseća svoju okolinu i donosi odluke izmicala naučnicima. Prethodni pokušaji su se uglavnom oslanjali na spoljašnju kontrolu, što je ograničavalo njihovu sposobnost da obrađuju informacije i interaguju sa svojom okolinom.
Međutim, ovaj novi rad, opisan u časopisu Science Robotics, predstavlja prekretnicu.
„Ovo je prvi sićušni robot koji može da oseća, misli i deluje“, rekao je koautor studije Mark Miskin, vanredni profesor elektrotehnike i sistemskog inženjerstva na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Potencijal za medicinska čuda
Izum bi mogao da postane platforma za razvoj mikroskopskih robota koji bi se mogli kretati unutar ljudskog tela i obavljati medicinske zadatke, kao što su popravka tkiva ili isporuka lekova na teško dostupna mesta.
Posedovanje robota mikronske skale, ili milionitog dela metra, omogućilo bi pristup najmanjim jedinicama naše biologije.
„Svako živo biće je u osnovi džinovski kompozit robota od 100 mikrona, i ako razmislite o tome, prilično je značajno da je priroda izdvojila baš ovu veličinu kao način na koji želi da organizuje život“, rekao je Miskin.
Iako je uređaj još u eksperimentalnoj fazi, koautor Dejvid Blauv sa Univerziteta u Mičigenu je optimističan: „Ne bih se iznenadio da za 10 godina imamo primene u stvarnom svetu za ove vrste robota.“
Mali plivač na solarni pogon
Vizuelno, robot podseća na mikročip i napravljen je od sličnih materijala - silicijuma, platine i titanijuma. Zaštićen je slojem stakla kako bi mogao da funkcioniše u tečnostima. Koristi solarne ćelije za napajanje svog ugrađenog računara i pogonskog sistema. Kreće se plivajući, koristeći par elektroda da bi stvorio tok u česticama vode koje ga okružuju.
Njegov računar je znatno sporiji od modernog laptopa, ali dovoljno moćan da reaguje na promene u svom okruženju, kao što je temperatura. „Na ovom nivou, veličina i budžet snage robota su uporedivi sa mnogim jednoćelijskim mikroorganizmima“, napisao je tim u studiji.
Sledeći korak - komunikacija između robota
Ključna karakteristika robota je njegova sposobnost komunikacije sa ljudskim operaterima. „Možemo mu slati poruke koje mu govore šta želimo da uradi“, objasnio je Miskin, „a on nam može slati poruke nazad da nam kaže šta je video i šta je uradio.“
Sledeći veliki izazov je uspostavljanje komunikacije između samih mikrorobota. „Dakle, sledeći sveti gral je zaista naterati ih da komuniciraju jedni s drugima“, zaključio je Blauv.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
