VEROVALI I LI NE! SRBI pravili satove 200 GODINA PRE ŠVAJCARACA!

Kada neko kaže sat , prva asocijacija je uglavnom na zemlju satova - Švajcarsku  i njenu industriju skupih i najkvalitetnijih časovnika. Međutim, malo je poznato da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom najmanje 200 godina pre Švajcaraca.

Srpski monah Lazar Svetogorac je još 1404. godine napravio prvi mehanički sat u Rusiji, dok su švajcarski časovničari svoj esnaf osnovali tek 1601. godine.

Mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. To je časovnik koji je srpski monah izradio po  narudžbini velikog knezaVasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

U to doba, kako stručnjaci tvrde, Lazarev sat je bio pravo tehničko čudo. Njegov izgled zabeležen je na jednoj minijaturi iz XVI veka i imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje četvrtina, što je bio novitet za to vreme, kada minuti nisu imali značaja. Obeležja na satu , nisu bila ni arapskim, ni rimskim ciframa , već staroslovenskim  slovima (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…)

Veruje se da je taj sat ruskom knezu preporučio lično srpski despot Stefan Lazarević, tadašnji vladar Srbije.

Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba i danas se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima.

O pažnje vrednoj tradiciji srpskog časomerja svedoči i brojčanik časovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti Đorđe, udaljenog 40 kilometara južno od Temišvara, na kojem su časovi imali oznake kao na Lazarevom satu.

Manastir su sagradili Brankovići još 1485. godine i, koliko je poznato, ovo je jedini sačuvani brojčanik te vrste iz pre – Hajgensovog doba.

Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i neku deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (ručne izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

(Glas javnosti/O.M.)

SKINI APLIKACIJU