Bolest koja napada celo telo može se prepoznati čak u dečijem dobu: Ovo su simptomi

Istraživači nisu sigurni šta tačno uzrokuje Sjogrenov sindrom, ali veruju da kombinacija genetskih faktora i faktora iz okoline može izazvati predispoziciju za razvoj ove autoimune bolesti

Sjogrenov sindrom je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem napada zdrave ćelije umesto bakterija ili virusa.

Tada beli krvni sudovi, koji inače štite telo od klica, napadaju žlezde koje su odgovorne za proizvodnju vlage. Kada se to dogodi, žlezde ne mogu proizvoditi suze i pljuvačku, pa oči, usta i drugi delovi tela mogu biti suvi. Ipak, postoje tretmani koji donose olakšanje, a takođe, saznajte koji su uzroci i simptomi ove bolesti.

Osim suvih očiju i usta, Sjogrenov sindrom može izazvati i druge sistemske simptome poput umora i bolova u zglobovima. Prema Johns Hopkins Medicine, obično pogađa žene u menopauzi i često se javlja sa drugim imunološkim poremećajima poput reumatoidnog artritisa i lupusa.

Sjogrenov sindrom može uticati na ljude bilo kog uzrasta, uključujući decu, ali bolest se obično dijagnostikuje u uzrastu od 40 do 69 godina, a devet od 10 obolelih su žene. Veruje se da estrogen može igrati ulogu u razvoju bolesti, pa žene u postmenopauzi takođe imaju faktor rizika za razvoj Sjogrenovog sindroma.

Naučnici objavili studiju o utiacju video igara na dečiji mozak

Znaci i simptomi Sjogrenovog sindroma

Simptomi Sjogrenovog sindroma razlikuju se od osobe do osobe, ali uobičajeni simptomi prema Arthritis Foundation uključuju:

Očni simptomi:

• Suve oči
   
• Osećaj peckanja u očima
   
• Zamagljen vid
   
• Osećaj stranih čestica ili nečeg šljunčanog u očima
   
• Osetljivost na svetlost
   
• Blefaritis (upala rubova očnih kapaka)
   

Simptomi usta, grla i nosa:

• Suva usta (što može uključivati gustu i žilavu pljuvačku)
   
• Otečene žlezde slinovnice
   
• Ranice u ustima
   
• Problemi sa zubima, poput karijesa i upale desni
   
• Promenjeno čulo ukusa i mirisa
   
• Suha nosna sluznica ili sinusitis
   
• Suvo grlo ili peckanje u grlu
   
• Promuklost, otežan govor
   
• Suvi kašalj

Ostali simptomi:

• Preterani i hronični umor
   
• Bol u zglobovima ili oticanje
   
• Bolovi u mišićima
   
• Utrnulost ili trnci u rukama ili nogama
   
• Suva koža
   
• Kognitivni problemi, kao što je moždana magla
   
• Gastrointestinalni problemi, kao što su mučnina, gorušica ili otežano gutanje
   
• Respiratorni problemi, kao što su otežano disanje, ponavljajući bronhitis, upala pluća
   
• Suvoća vagine
   
• Bolno mokrenje

Uzroci i faktori rizika Sjogrenovog sindroma

Istraživači nisu sigurni šta tačno uzrokuje Sjogrenov sindrom, ali veruju da kombinacija genetskih faktora i faktora iz okoline može izazvati predispoziciju za razvoj ove autoimune bolesti. Čini se da je nekoliko gena uključeno u razvoj Sjogrenove bolesti, a prethodni napad virusne ili bakterijske infekcije može igrati ulogu u pokretanju bolesti.

Mayo Clinic navodi da kod ljudi koji imaju genetske predispozicije, infekcija može delovati kao okidač za aktivaciju njihovog imunološkog sistema i navesti ga da napada zdrave ćelije i tkivo. Takođe postoje neki dokazi da Sjogrenov sindrom u porodici može povećati rizik od oboljenja, a otprilike 12 % ljudi sa Sjogrenovim sindromom ima jednog ili više rođaka koji takođe imaju tu bolest.

SZO: 20 odsto ljudi od 15 do 49 godina u svetu ima genitalni herpes

Vrste Sjogrenovog sindroma

WebMD ističe da postoje dve vrste Sjogrenovog sindroma:

Primarni Sjogrenov sindrom, koji se pojavljuje bez ikakve druge autoimune ili reumatske bolesti.Sekundarni Sjogrenov sindrom, koji se javlja uz drugu autoimunu ili reumatsku bolest, kao što su reumatoidni artritis, sklerodermija ili lupus.

Dijagnoza Sjogrenovog sindroma

Dijagnostikovanje Sjogrenovog sindroma može biti posebno izazovno jer mnogi simptomi ove složene bolesti oponašaju simptome niza drugih stanja, uključujući fibromialgiju i sindrom kroničnog umora, navodi Johns Hopkins Medicine.

Budući da postoji mnogo različitih vrsta simptoma, neko može imati neke simptome, ali ne i druge, pa lekar ponekad teško može videti celokupnu sliku zdravlja. Na primer, možete posetiti oftalmologa zbog simptoma suvih očiju i stomatologa zbog problema sa ustima, a zatim drugog lekara zbog bolova u zglobovima, ali svaki pojedini lekar možda neće registrovati sve vaše simptome i prepoznati da su posledica jedne jedinstvene dijagnoze, odnosno Sjogrenovog sindroma.

Ne postoji pojedinačni test za dijagnostikovanje Sjogrenovog sindroma, ali kombinacija prisutnosti specifičnih antitela u krvi zajedno sa uzorkom upale snažan je pokazatelj bolesti. Za dijagnostikovanje Sjogrenovog sindroma, reumatolog (specijalista koji obično leči ovo stanje) obično će započeti pregledavanjem istorije bolesti i provođenjem fizičkog pregleda. U zavisnosti od tih rezultata, lekar može naložiti testove, kao što su:

• Krvna slika. Ovim se traže specifična antitela koja su uobičajena za Sjogrenov sindrom, kao i dokazi drugih autoimunih poremećaja, poput lupusa i reumatoidnog artritisa.
   
• Biopsija. Lekar može ukloniti tkivo ili ćelije iz žlezda slinovnica u usnici i poslati ih u laboratoriju da proveri ima li znakova upale.
   
• Slikovni testovi. Oni mogu uključivati ultrazvuk ili magnetsku rezonancu (MRI) na žlezdu slinovnicu.
   
• Sialometrija. Ovaj neinvazivni test meri količinu pljuvačke koja se može proizvesti tokom određenog vremenskog perioda.
   
• Oftalmološki pregled. Može uključivati Schirmerov test, koji meri količinu suza koje oči proizvode tokom određenog vremenskog perioda, i test raspoznavanja boja koji može pomoći lekaru da vidi kako je suvoća uticala na rožnicu i druge delove oka.

Prognoza Sjogrenovog sindroma

Prognoza zavisi od simptoma i težine bolesti. Neki ljudi mogu imati samo suve oči i usta, dok drugi mogu imati ozbiljnije simptome koji mogu proći kroz periode remisije i pogoršanja. Dok simptomi poput suvih očiju i usta mogu biti neprijatni, često se mogu dobro rešiti odgovarajućim tretmanima. Koliko brzo će se stanje identifikovati i lečiti takođe može igrati ulogu u tome koliko bolest utiče na osobu. Rana dijagnoza je važna za smanjenje efekata Sjogrenove bolesti. Većina pacijenata sa Sjogrenovom bolešću ostaje zdrava, a definisani simptomi suvih očiju i usta takođe se mogu poboljšati s vremenom.

Doručak pre škole nije samo obrok: Pročitajte kako doručak pre odlaska u školu utiče na dečji razvoj

Za osobe čiji je Sjogrenov sindrom umeren do težak, simptomi poput nelagodnosti u očima, ponavljajućih infekcija u ustima, otežanog gutanja, bolova u zglobovima i iscrpljujućeg umora mogu imati negativan uticaj na kvalitet života. Kada je Sjogrenov sindrom vrlo aktivan duže vreme, postoji povećan rizik od razvoja limfoma i rane smrti. U određenim slučajevima, rizik od smrti je takođe povećan kada neko ima stanja povezana sa Sjogrenovim sindromom, kao što su sistemski eritemski lupus ili reumatoidni artritis.

Sjogrenov sindrom je doživotna bolest. Ne postoji konkretan lek, ali većina ljudi koji imaju ovo stanje mogu sarađivati sa svojim reumatologom kako bi pronašli najbolji tretman za upravljanje simptomima.

Lečenje Sjogrenovog sindroma

Trenutni načini lečenja usmereni su na upravljanje simptomima. Terapije za nadoknadu vlage pomažu ublažiti suvoću, a nesteroidni protuupalni lekovi, kao što su ibuprofen i naproksen, pomažu smanjiti upalu. Osobe sa teškim oblikom Sjogrenovog sindroma mogu primiti kortikosteroid koji smanjuje upalu u telu ili antireumatski lek koji modifikuje bolest i koji potiskuje imunološki odgovor tela, piše Arthritis Foundation.

Evo još nekoliko tretmana za ublažavanje simptoma:

Za suva usta postoje lekovi na recept koji stimulišu protok pljuvačke, uključujući pilokarpin tablete ili cevimeline kapsule. Efekti traju samo nekoliko sati, pa će možda biti potrebno uzimati nekoliko doza svaki dan. Osobe sa astmom ili glaukomom zatvorenog ugla treba da pitaju lekara da li je sigurno uzimati ove lekove.

Zamene za pljuvačku ili gelovi za premazivanje usta mogu biti od pomoći, posebno noću kada usta postanu suva, a dostupni su u sprejevima i tečnostima.

Kapi za oči koje se izdaju na recept mogu pomoći u održavanju vlažnosti očiju. Ciklosporinska oftalmološka emulzija je imunosupresiv koji na kraju pomaže u povećanju proizvodnje suza. U težim slučajevima suvih očiju, lekar može preporučiti operaciju koja se zove punktalna okluzija. Ova operacija sprečava isticanje suza iz očiju, pomažući im da zadrže svoju prirodnu vlažnost.

Za suva usta, grlo i gornje disajne puteve koriste se takođe lekovi na recept kao što su cevimelin, pilokarpin, ekstrakt lanenog semena, sorbitol ili jabučna kiselina. Dostupni su u obliku tableta, tečnosti i pastila. Korišćenje ekspektoranasa kao što je gvajfenezin može pomoći kod suvoće grla i disajnih puteva.

Za oralnu gljivičnu infekciju koriste se antifungalne tablete, dok se za suvoću vagine koriste lubrikanti na bazi vode koji mogu ublažiti suvoću rodnice i bolan odnos. Estrogenske kreme ili drugi preparati mogu biti od pomoći ženama u postmenopauzi koje imaju vaginalnu suvoću zbog smanjene razine estrogena.

Uz lekove, potrebno je praktikovati dobru oralnu higijenu, uvrstiti vežbe koje mogu pomoći u ublažavanju ukočenosti zglobova i poboljšanju opsega pokreta i fleksibilnosti, te paziti na ishranu, jer osobe sa ovim sindromom često imaju gastrointestinalne probleme. 



Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU