Da li je vaša nervoza posledica problema sa štitnom žlezdom?
Autor: Glas javnosti
Kada štitna žlezda proizvodi previše hormona nervoza je mnogo izraženija i češći simptom, a obolela osoba se oseća preosetljivo, lako plane, ima ubrzan puls, drhtavicu, osećaj panike…
U svakodnevnom govoru i životu često se poistovećuju i izjednačavaju pojmovi stresa i nervoze. Međutim, kada govorimo o tome kako funkcionišu štitna žlezda i hormonsko zdravlje, ova razlika postaje ključna ne samo za razumevanje simptoma, već i za pravilno lečenje.
Stres je pre svega reakcija organizma na izazov, bilo da je u pitanju fizički (kao što su infekcija, bolest, povreda…), emocionalni (gubitak, trauma, pritisak…), ili psihološki (anksioznost, posao, porodični konflikti…). Telo reaguje na stres tako što aktivira nadbubrežne žlezde, koje luče kortizol, hormon stresa. Kortizol je koristan kratkoročno jer pomaže telu da se izbori sa krizom, ali hronično povišen kortizol narušava rad drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, uključujući i štitnu.
Stoga dugotrajan stres može biti uzrok poremećaja u radu štitaste žlezde, posebno pojavom hipotireoze, stanja u kojem štitasta žlezda proizvodi nedovoljno hormona. Do toga dolazi jer kortizol ometa rad hipofize, koja luči TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu). Kada je TSH nizak, štitna žlezda smanjuje proizvodnju hormona T3 i T4, a to usporava ukupni metabolizam.
Dakle, stres je uzrok koji, ako traje dovoljno dugo i ostane nelečen, može doprineti razvoju funkcionalnog poremećaja štitne žlezde.
Nervoza, za razliku od stresa, nije spoljna sila koja deluje na telo. To je subjektivno emocionalno stanje, često opisano kao osećaj unutrašnje napetosti, razdražljivosti, nemira ili anksioznosti. Može nastati kao reakcija na stres, ali i kao simptom fizioloških poremećaja, uključujući disfunkciju štitaste žlezde.
Kod osoba sa hipotireozom, nervoza se može javiti uprkos tome što je rad štitaste žlezde usporen. To zvuči paradoksalno, jer očekujemo letargiju i umor, ali upravo hormonska neravnoteža – manjak T3 i T4 – menja način na koji mozak procesuira emocije i reaguje na stimuluse. Posledično, osoba može biti istovremeno usporena i uznemirena, sa izmenjenim raspoloženjem, uključujući nervoza, napetost, anksioznost i depresivne misli.
Sa druge strane, kada štitasta žlezda proizvodi previše hormona nervoza je mnogo izraženija i češći simptom. Osoba se oseća preosetljivo, lako plane, ima ubrzan puls, drhtavicu, osećaj panike. U ovom slučaju, nervoza nije emocionalna reakcija na spoljašnji stres, već direktna posledica hormonskog viška.
Dakle, stres može dovesti do poremećaja štitne žlezde (naročito hipotireoze ili autoimunih oboljenja poput Hašimoto tiroiditisa). Poremećaj funkcicje štitne žlezde može izazvati nervozu kao posledicu hormonske neravnoteže. Nervoza u ovom kontekstu nije psihološki problem, već fiziološki simptom endokrinog poremećaja.
Stručnjaci kažu da može, ali to zahteva pažljiva ispitivanja i laboratorijske analize. Nervoza izazvana stresom obično je kratkotrajna i reaktivna. Odnosi se na konkretan događaj, smanjuje se kada se stresor ukloni. Nervoza izazvana poremećajem rada štitne žlezde je dugotrajnija, neproporcionalna situaciji, često udružena sa fizičkim simptomima.
To mogu biti hronični umor, nesanica, gubitak ili povećanje telesne težine, problemi sa kožom, opadanje kose, menstrualne nepravilnosti.
Važno je znati i da stres može biti uzrok poremećaja funkcije štitne žlezde. Nervoza može biti posledica tih poremećaja, naročito kada se radi o hipertireozi ili nel lečenoj hipotireozi. Prepoznavanje ovog mehanizma je ključno, jer lečenje anksioznosti bez ispitivanja funkcije štitne žlezde može dovesti do pogrešnog pristupa i produženog patološkog stanja.
Ako postoji uporna nervoza bez očiglednog psihološkog uzroka, preporučuje se proveriti nivoe TSH, T3 i T4 hormona jer možda nije u pitanju stres, već tiroidna bolest.
Glas Javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
