Izuzetno sporo, ali i prebrzo treptanje može da ukaže na određene probleme
Autor: Glas javnosti
U proseku, većina odraslih trepće jednom u tri do pet sekundi, što pomaže da oči budu vlažne i čiste.
U nekim slučajevima, previše ili premalo treptanja može najaviti niz zdravstvenih problema od alergija i imunoloških poremećaja do Parkinsonove bolesti.
Parkinsonova bolest
Nekoliko studija je otkrilo da brzina treptanja odražava količinu dopamina u mozgu. Što manje dopamina imamo, više se fiksiramo na jednu temu i ređe trepćemo.
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću nemaju dovoljno hemijskog dopamina u mozgu jer su neke od nervnih ćelija koje ga čine prestale da rade.
Ovo može izazvati simptome kao što su sporije treptanje i drhtanje ruku. Postoji preko 40 simptoma, ali tri glavna su sporost pokreta i ukočenost mišića. Postoji nekoliko različitih tretmana, terapija i podrške koji pomažu u upravljanju ovim stanjem.
Gravesova bolest
Ređe treptanje takođe može biti znak Gravesove bolesti, poremećaja imunog sistema koji dovodi do prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona (hipertireoza).
Autoimuno stanje povećava brzinu metabolizma u telu, što dovodi do gubitka težine i pada nivoa energije. Drugi uobičajeni znaci bolesti su anksioznost, premor, osetljivost na toplotu i nepravilni otkucaji srca.
Otprilike trećina pacijenata sa Gravesovom bolešću takođe ima probleme sa očima, poznate kao bolest oka štitne žlezde. Može izazvati izbočenje očnih jabučica, uvlačenje očnih kapaka. To dovodi do ređeg treptanja, jer su kapci suviše zategnuti.
Međutim, nedovoljno treptanje može izazvati sušenje i oštećenje rožnjače oka. U teškim slučajevima može izazvati ožiljke na rožnjači zbog nedostatka zaštite. Bolest se ne može izlečiti, ali se leči terapijski ili hirurškim putem uklanjanja cele ili dela štitne žlezde.
Moždani udar
Druga neurološka stanja osim Parkinsonove, kao što je moždani udar, mogu usporiti normalnu brzinu treptanja. To je zato što nervi očnih kapaka, nerv lica ili mišići očnih kapaka mogu ostati oštećeni.
Moždani udar je po život opasan moždani napad koji se javlja kada je dotok krvi u deo vašeg mozga prekinut – bez krvi ćelije u vašem mozgu mogu biti ubijene ili oštećene. Simptomi moždanog udara uključuju nejasan govor, utrnulost, slabost ili paralizu lica, ruke ili noge.
Povreda glave
Sporije treptanje je takođe povezano sa povredama glave kod sportista.
Sjogrenov sindrom
S druge strane, često treptanje može biti znak umora kada pokušavate da izvršite zahtevni zadatak kao što je vožnja dok ste pospani.
Preterano treptanje može nastati kada vaše telo pokušava da nadoknadi bolest suvog oka, koja se može pojaviti iz nekoliko razloga.
Jedan od njih je Sjogrenov sindrom – autoimuna bolest koja uzrokuje široko rasprostranjenu suvoću delova tela koji proizvode tečnost, kao što su suze i pljuvačka.
Suve oči od Sjogrena mogu dovesti do svraba ili peckanja, što dovodi do pojačanog treptanja. Obično počinje kod ljudi između 40 i 60 godina i mnogo je češći kod žena nego muškaraca.
Alergije i infekcije
Alergije takođe mogu povećati učestalost treptanja. Polen, grinje, šminka su neki alergeni koji mogu izazvati alergijsku reakciju. Kada je izloženo, telo ponekad reaguje oslobađanjem histamina u očima.
Ovo uzrokuje da se krvni sudovi u oku rastežu i povećavaju. Ovo može učiniti da vaše oči budu crvene i da svrbe, izazivajući peckanje. Mogu biti vodene i otečene.
Turetov sindrom
Često treptanje takođe može biti motorni tik povezan sa Turetovim sindromom. U Velikoj Britaniji se smatra da ovo stanje pogađa oko jedan odsto stanovništva.
Motorički tikovi su iznenadni, nekontrolisani pokreti kao što je prekomerno ili stalno treptanje. Uzrok Turetovog sindroma je nepoznat, ali se smatra da je povezan sa problemima sa delom mozga koji se zove bazalni gangliji.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
