Očekuje se da će neverovatnih 4,7 milijardi ljudi putovati avionom ove godine, ali letenje utiče na naša tela mnogo više od stvaranja pritiska, pa čak i bolova u ušima.
Stručnjak je rekao da letenje može imati značajan uticaj na pluća zbog smanjenog pritiska vazduha.
Smatra se da je taj pritisak u avionima 75 odsto onog na koji smo navikli, i kao takav, može pojedinim osobama da izazove probleme.
Dr Lorens Kaningem, medicinski stručnjak u Velikoj Britaniji i penzionisani lekar opšte prakse, kaže da za zdrave putnike smanjen vazdušni pritisak obično ne izaziva velike probleme, jer će se naša tela često samo prilagoditi bez ozbiljnih komplikacija.
Ali s tim u vezi, čak i prosečan putnik može da doživi neke simptome niskog vazdušnog pritiska, pa se tako može javiti nelagodnost, umor, ubrzan rad srca ili kratak dah.
Ali pre nego što počnete da otkazujete svoje planirane letove, dr Kaningem deli četiri ključna koraka koja treba da preduzmete pre putovanja avionom koji će vam pomoći da se osećate prijatnije — i da se borite protiv efekata tih smanjenih nivoa kiseonika.
Prvi je da ostanete hidrirani.
„Vazduh u kabini je prilično suv, a dehidracija može da pogorša osećaj nedostatka vazduha. Uvek savetujem da pijete puno vode pre i tokom leta“, kaže on.
Sledeće, poželećete da ustanete i da se krećete tokom leta, jer istezanje i kretanje pomažu u unapređenju bolje cirkulacije i mogu pomoći u održavanju optimalne funkcije pluća.
Lekar takođe preporučuje upotrebu fiziološkog spreja za nos pre leta kako bi se nosni prolazi održavali vlažnim i pomogli u odbrani od patogena u vazduhu.
Pored toga, vežbe dubokog disanja mogu biti „posebno korisne“ u borbi protiv efekata smanjenog nivoa kiseonika.
„Ove vežbe pomažu u poboljšanju kapaciteta pluća, ali takođe pomažu da ostanemo smireni i smanjujemo anksioznost, što može indirektno uticati na našu efikasnost disanja“, dodaje on.
Međutim, drugi putnici mogu imati još veći izazov na letu, upozorava doktorka.
„Ljudi sa stanjima kao što su hronična opstruktivna bolest pluća ili astma mogu doživeti pogoršanje simptoma, kao što su kašalj i kratak dah. Pored toga, niska vlažnost u kabini može isušiti disajne puteve. Ovo može dodatno uticati na pluća i izazvati respiratorne simptome. Pojedinci sa takvim uslovima treba da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što putuju avionom kako bi razgovarali o merama predostrožnosti i potencijalnoj potrebi za dodatnim kiseonikom tokom leta“, objasnio je on.
Glas javnosti/ N01S