Ljudi mogu da imaju skriveni Parkinson, a da to i ne znaju
Autor: Glas javnosti
Novo istraživanje pokazuje da hiljade ljudi godinama živi sa Parkinsonovom bolešću bez dijagnoze, dok se simptomi lako mešaju sa stresom, umorom ili starenjem.
Epidemija u senci
Parkinsonova bolest, progresivno neurološko oboljenje koje uništava moždane ćelije zadužene za pokrete, pogađa sve veći broj ljudi širom sveta.
Procene pokazuju da se u Velikoj Britaniji svakih 20 minuta dijagnostikuje novi slučaj, dok globalno broj obolelih raste i mogao bi dostići 25 miliona do 2050. godine.
Ipak, najnovije istraživanje organizacije Parkinson’s UK donosi uznemirujuće podatke: više od 20.000 ljudi moglo bi da živi sa bolešću, a da to uopšte ne zna.
Zašto dijagnoze opadaju
Analiza više od 18 miliona medicinskih kartona pokazala je da je broj dijagnoza pao za 26% između 2019. i 2021. godine, sa 26.000 na 19.300 slučajeva godišnje.
Iako su na rezultate delimično uticali pandemijski uslovi, broj dijagnoza nije se vratio na prethodni nivo ni pet godina kasnije. Prema autorima studije, najveći problem nisu sami simptomi, već sistem:
- duge liste čekanja u NHS-u,
- nedostatak neurologa,
- kašnjenje u obradi pacijenata koji već imaju izražene tegobe.
Kerolajn Rasel, izvršna direktorka "Parkinson’s UK", kaže da su posledice ozbiljne:
Zaboravljeni simptomi koje većina ignoriše
Parkinson se ne pojavljuje naglo, često traje godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Prepoznati rane znake može značiti raniji početak terapije i sporije napredovanje bolesti.
Prema savetima stručnjaka iz "Parkinson’s UK", ovo su najčešći tihi, lako zanemareni simptomi:
1. Gubitak čula mirisa
Jedan od prvih znakova koji mnogi ne povezuju sa Parkinsonom. Osobe često primete da ne osećaju mirise omiljene hrane, parfema ili kafe. Ovaj simptom može nastupiti godinama pre drhtanja ili ukočenosti.
2. Problemi sa spavanjem
Noćno buđenje, nemiran san, bolovi u nogama ili sindrom nemirnih nogu, pa čak i epizode prestanka disanja (apneja), česti su rani pokazatelji bolesti. Zbog toga mnogi misle da je uzrok stres, dok zapravo nervni sistem već pokazuje prve znake poremećaja.
3. Promene u rukopisu
Kako se finomotorne funkcije usporavaju, rukopis postaje manji, sitniji i "zbijen". Ovaj simptom je toliko specifičan da ga lekari često koriste kao vizuelni trag u ranoj dijagnostici.
4. Problemi sa bešikom i crevima
Učestalo mokrenje, naročito noću, kao i zatvor, mogu biti znak da su autonomni nervni putevi pogođeni. Ove tegobe često se pogrešno pripisuju ishrani, menopauzi ili starenju.
5. Depresija
Gotovo polovina obolelih doživi depresiju pre pojave fizičkih simptoma. Kod nekih se javlja kao dugotrajna tuga, a kod drugih kao hormonima izazvana iscrpljenost, promene apetita ili koncentracije. Psihološki simptomi su često neurološkog porekla, a ne samo emotivne prirode.
6. Anksioznost
Kod mnogih, Parkinson počinje sa stalnim osećajem napetosti, straha i ubrzanog rada srca. Često se pogrešno tumači kao stres, ali ako traje mesecima i prate ga telesni simptomi, vredi se obratiti lekaru.
7. Neobjašnjiv umor
Hronični umor koji ne prolazi ni nakon odmora javlja se kod gotovo polovine obolelih. Može varirati iz dana u dan, što ga čini podmuklim i teškim za prepoznavanje.
"Znala sam da nešto nije u redu"
Amanda Palmer (51) iz Bristola prepoznala je simptome 2020. godine, tokom pandemije. Primila je samo telefonski poziv od lekara opšte prakse bez pregleda.
"Rekli su da ne znaju šta je, i to je bilo sve", priseća se. Tek posle godinu i po dana, nakon što su se simptomi pogoršali, dobila je dijagnozu Parkinsonove bolesti.
"Taj period neizvesnosti bio je najteži. Znala sam da se nešto dešava, ali nisam mogla dobiti odgovor."
Šta uraditi ako prepoznajete simptome
Obratite se lekaru opšte prakse i tražite upućivanje kod neurologa. Vodite beleške o simptomima - kada su počeli, koliko traju i šta ih pogoršava.
Ne ignorišite psihološke promene poput depresije ili anksioznosti. Ako imate porodičnu istoriju Parkinsona, redovne kontrole su posebno važne.
Ne odlažite dijagnozu, rana terapija može značajno usporiti napredovanje bolesti.
Kako izgleda lečenje danas
Iako leka za Parkinsonovu bolest još nema, rana dijagnoza omogućava terapije koje usporavaju propadanje moždanih ćelija i poboljšavaju kvalitet života.
NHS i druge zdravstvene institucije koriste kombinaciju:
- medikamenata (levodopa, dopaminski agonisti)
- fizioterapije i vežbi za pokretljivost
- psihološke podrške i savetovanja
U novijim slučajevima koristi se i duboka moždana stimulacija (DBS), minimalno invazivna procedura kojom se električno stimulišu delovi mozga odgovorni za pokret.
Parkinsonova bolest ne počinje naglo, ona se "šunja" kroz male, lako zanemarive promene. Upravo zato su informisanost i brza reakcija ključne. Ako imate i samo jedan od ovih simptoma, ne čekajte. Dijagnoza ne menja samo tok bolesti, već i kvalitet života.
Glas javnosti T02S
SKINI APLIKACIJU
